Учитељ

686 Радмило Д. Димштријевић,

сменог задатка. Овде се то може још јасније видети. Како ће изграђивати своју писменост, своју духовну културу човек коме је допуштено да зна само неколико писца, и то онако како их зна његов ученик»! Решење није овако могућно, нити је корисно. Везати народни језик и књижевност за васпитни значај њен, за илустрациију каквог васпитног проблема, за дечју психологију код дечје књижевности, за живот деце као друштва и појединца, за методску страну предмета у самој основној школи, то би било једно правилније и корисније решење, иако не потпуно.

Права намера састављача пројекта избија и из саме одредбе, а и из образложења пројекта, образложења које је мишљење једне објективне анкете, састављене вероватно од људи искуснијих, ширих погледа, стручно спремнијих. Хтело се, изгледа, да се избегне сувишна стручност наставника, њихово цепидлачење, њихова сујета, необјективност, када је у питању њихов предмет, „стављање ситних, детаљних питања на која једва и стручњаци знају одговорити“. Неопрезност у обиму градива по постојећем правилнику ми смо већ у почетку нагласили и истакли, и корекција је у том смислу била одиста потребна. Само што се оваквом корекцијом из једне крајности отишло у другу, по мом мишљењу потпуно апсурдну. Исти је случај и са осталим предметима. Знање градива за основну школу кандидат мора имати и по садашњем правилнику, јер је то знање потребно кандидату за обраду методске јединице за рад у разреду. То се знање садашњим правилником претпоставља, и сигурно је да нема кандидата који долази на испит да не познаје цело градиво у обиму програма народне школе. Према овоме, и додаци у одредби, којим се повећава број предмета за испит, нису најпотребнији.

У погледу практичног предавања, односно рада у разреду, донете су такође измене које дају могућности за разноврсне велике олакшице кандидатима. Постојећи правилник предвиђа да се обрада методске јединице ради пред комисијом у школи, да се за обраду јединице кандидатима даду помоћна средства и да тако обрађене методске јединице прегледа испитни одбор. Овим је унеколико уведена контрола над самосталним радом кандидата. Нови пројект мења ову одредбу на тај начин, што кандидати извлаче листиће са методском јединицом на 24 часа пре почетка предавања. Писмену припрему за предавање кандидат ради код куће а не у школи, дакле, што пружа могућности за разноврсне, па и нечасне довитљивости. Кандидат може да упита за савет у методском поступку, за оно што иначе треба сам да зна, за оно где је тежиште целокупног испита, па према томе и оцене; може чак да му други и изради припрему. Може се догодити и то (а догађа се неминовно) да кандидат одлично обради јединицу коју добије, а да не познаје ни методику предмета ни предмет уопште. А тежиште испита је баш овде! Јасно је само по себи да ће кандидат лако бранити предавање када је у могућности да има помагача, саветника и инструктора код старијих, искуснијих колега. Велика је опасност да се рђаво користи ова измена и да се због тога лиферују неспособни учитељи и,

а