Учитељ

О пројекту правилника за полагање практичног уч. испшша 687

што је нарочито важно, рђави практичари. Јер, како смо видели, према могућностима које ова измена пружа, може се догодити да се један слаб практичар и слаб методичар иначе, на испиту одликује, а да и даље остане онакав какав је био. И сигурно је то, да се овај део испита, најважнији, неће најозбиљније схватити, јер: 1) методска јединица, диспозиција за предавање, ради се код куће, дакле: сва средства су дозвољена, 2) за одбрану методске стране припремићу се тада и помоћи ћу се саветима искуснијих, — дакле: није ми потребно да се за то припремам раније и темељно, ако је то најважнији део струке.

с) Измене у појединачном оцењивању и доношењу коначне одлуке о успеху. — Измена у појединачном оцењивању по предметима нема. Разлика је у доношењу опште оцене целог практичног учитељског испита. По правилнику, општа оцена целог практичног испита добија се ако се збир оцена из сваког појединог предмета подели са бројем седам. По пројекту, општа оцена целог испита добија се из опште оцене писменог испита и практичног рада и опште оцене усменог испита. Општа оцена усменог испита добија се ако се збир оцена из појединих предмета подели са бројем предмета, што значи са бројем шест или седам (према томе да ли природопис и природословље оцењују једном или двема оценама). Оцена општег успеха целокупног испита добија се кад се саберу опште оцене писменог испита, практичног рада и усменог испита, па се сума подели са бројем три. Кандидат је испит положио ако његова општа оцена практичног испита гласи најмање добро и ако је на усменом испиту из психологи је, педагогике и методике добио најмање „добру“ оцену.

Јасно је, а види се и из образложења пројекта, како се има разумети последњи став. Под практичним испитом овде се подразумева само практично предавање и оно се узима као правна база за оцењивање; други предмети, из којих кандидат мора имати добру оцену, јесу: педагогија, психологија и методика. Логични закључак је следећи: из свих осталих предмета који се раде у основној школи и које кандидат има да полаже у обиму програма за основну школу (народни језик с књижевношћу, народна историја, географија Југославије, природопис, природословље, математика) кандидат може имати оцену слаб, дакле, може их никако и не знати; из школске администрације и закона о народним школама које један учитељ мора да познаје исцрпно, због личне дисциплине и реда у самој школи и просвети уопште, кандидат може такође имати оцену слаб, дакле, не знати, на писменом испиту из педагогике, психологије и методике кандидат може да покаже непознавање својих стручних предмета (и потпуно непознавање принципа писмености) и добити оцену такође слаб; — коначни резултат: кандидат је положио државни практични учитељски испит; дакле: оспособљен је за учитеља. Кад се узме у обзир сав онај минимум захтева о коме смо напред говорили и има на уму овакво коначно оцењивање јасно је чему то води.