Учитељ

690 Петрија Д. Симићка

табли, остале на свескама. А какве су равнице; (Плодне, зелене.) Пишу ни то. Једна прочита гласно шта су написале, пазити при том да деца. читају речи под којима ву цртице.

_ Децо, шта казује ова реч —- „брежуљкаста % (Каква је Шумадија.) Е, читајте даље, да видимо шта казују ове остале речи. Једна по једна чита н објашњава: „лепушкаста“ казује каква је Шумадија. — Ја ћу децо овде на табли подвући ове две речи. — И ми ћемо госпођо, на нашим свескама. — Само да се добро види. — Можемо црвеном оловком. — Врло добро. — Деца читају н објашњавају да речи: ниске, шумовите, плодне нтд. казују какве су планине, реке итд. При томе увек подвлаче те речи. Па шта су све ове речи казивале" (Какво је штог) Е, ја ћу то горе написати на табли, а ви на свескама. Погледајте депо, да ли ове речи стоје саме за, себе“ (Не, стоје поред: Шумадија, планине, реке итд.) Па шта су те речи: (Именице) Значи... (Да ове речи стоје уз именице.) И казују.... (Какво је што.) Да поновимо то још једном. (Ове речи стоје уз именице н казују, какво је што.) Пошто је ово утврђено наставница иде даљв.

Деца су олет око рељефа. Какви су ово путеви; (железнички, друмови нРД) Како пише на вагонима; (Ј. Д. Ж) А шта то значи“ (Југословенске државне железнице.) Па чије су ове железничке пруге; (Државне, Југословенске.) Е, то ћемо сад писати у другом делу. Сад која хоће да пише; Милица пише: Југословенске железнице, државне.) Чији су ови остали путеви — друмови: (Бановински, општински, државни.) И то ћемо написати. Деца су опет око рељефа. Посматрајте те куће по селима, варошима н видите чије су ове мале кућице, чије су ове лепе, веће; (Мале су „сеоске“ веће куће су „варошке“.) Е, то ћемо сад написати. Како би могли назвати ове куће које ми сваког дана виђамој (Београдске, престоничке.) Децо, чија је ова задужбина на Опленцу: (Краљева). Које је ово знатно место близу Рудника“ (Таково. Шта има овде“ (Жраст или грм под којим је кнез Милош подигао други српски устанак.) Па чији је овај грм“ (Таковски.)“) Њ, и то ћемо написати.) Сад једна прочита све ово што смо у другом делу писали. — Шта казује ова реч — „Јутословенске“ : (Чије су железнице. Сад једна по једна чита даље и објашњава: „државне“ казује чије су желевнице; реч „бановински“ казује чији су путеви итд. редом. Сад ћемо све те речи подвући. Шта казују све ове подвучене речи; (Чије је што.) Е ја ћу то написати на овом другом делу. МИ деца исто пишу. Шта сте децо приметили (Да и ове речи које казују чије је што стоје уз именице.) Да, ове речи стоје уз именице и казују чије је што. Утврдити ово с децом и обковити. Шта су ове речи у првом делу казивале2 (Какво је штог) А у другом“ (Чије је штог) А све те речи стоје уз... (именице.)

Деца су опет око рељефа. Од чега су децо ове пруге“ (Од гвожђа.) Па. како можемо за њих казатиг (Гвоздене.) Е, то ћемо писати у овом трећем делу. Даница пише. Од чега су ови мостови (Од камена, гвожђа, дрвета.) Па како кажемо за њихе (гвоздени, камени, дрвени.) И то ћемо написати. Од чега је направљена Краљева задужбипаз (Од белог мермера са Венчаца.) Па како ћемо за њу казатиг (Мермерна задужбина.) Од чега су на њој крстови; (Од злата златни.) Од чега су венци Краљу Александру 1 Ујединитељу; (Од сребра сребрни, од злата — златни) И то ћемо написати. Од чега су прозори на црквиз (Од стакла — стаклени.) Погледајте ове кровове на црквама од чега онн мољу бити“ (Од плеха — плеханн. Сад једна прочита овај трећи део. Шта казује ова реч „гвоздене“% (Од чега су пруге. А ова реч „камени % (Од чега. је мост.). Сад деца редом читају и објашњавају, да речи: дрвени, мермерна, сребрни итд. казују, од чега је мост, задужбина, венци итд. Шта казују ове речи: гвоздени, дрвени, камени итд. (Од чега је што.) Деца сама, примећују: „Госпођо, н ове речи своје уз именице“. А шта казују“ (Од чега је штог) Е, то ћу ја написати и па овом трећем делу. Разгледајте децо ово што сте писали штљ примећујете2 (Све ове речи стоје уз именице. А шта казују: (Какво је што, чије је што, од чега је што) Е, те речи, децо, зову се придеви. Ја ћу то горе написати. Која ће да гледа у то што је написала па да ми каже шта су придевиј Придеви су речи које стоје уз именице и казују: какво је што, чије је што и од чега је што. Е, децо, н то ћемо написати, али доле. |

Шта. мислите да ли су сви придеви једнаки; (Нису — једни казују какво је што, други — чије је што, а трећи — од чета је што.) Па шта мислите

%) Нап. На жалост тај грм више не постоји, већ је на његовом месту нодитнут споменик. — Ур.

пате