Учитељ

75'

вентиле зеолита ње зе ава авина вила

структуру (да ли су то деца из грађанских, сељачких или:радничких породица). Лен прилог проблему тав. „школске смртности“ (5ећшеђетрјећкен), први код: нас ип требао би да буде потстрек за сличан испитивања на свим нашим школама. Од Анице Лебар је информативни чланак о заштити девојака, где се описује организација и рад друштава која се старају о заштити младих девојака са села које долазе у веће вароши да служе од искоришћавања, а нарочито од завођења, и даје преглед такових друштава и установа код нас. Етбин Боју пише о „Биографији крањеких учитеља“ и: њеном аутору поч;. Ј. Новаку и даје у чланку »Мабтђ za školski muzej« cxeMy и сугестије за уређење школског музеја у ЈЉубљани. На крају је управни весник Матице за. 1985 годину.

Друта књига јесте »Sergej Hessen, Petnajest let sovjetskega školstva in komunistične obrazbene politike«, где су скупљени резултати дугогодишњих студија проф. Хесена о школству и образовној политици у ОСОР које су излазиле у разним педатошким часописима и као засебне књите — на немачком и. енглеском. (Из тота познато је читаоцима „Учитеља“ који је доносио те ствари у преводу свот уредника M. P. Мајсторовића, познатог Хесеновот преводиоца). У тој малој књижици (93 стране малог формата) сажето је изнет преглед совјетскот школства према периодима, како их је поделио аутор: „утопистички“ период (1918—1921), „апсолутистички“ период (1922—1926), период стабилиза. ције (1927—1929), а на крају је преглед школства у „пјатиљетци“ (1929—1934). Вредност Хесенових дела довољно је позната и о њој не треба нашироко говорити, па је овај превод свакако добит за нашу педагошку књижевност.

На крају је једна добра књига, врло. савесно израђена, која ће добро да послужи учитељу као практичару у школи: »Mafija Senković, Novodobno. šolsko Фејо.« Аутор, школски надзорник у п. из Марибора и уредник „Попотника“, даје у тој књизи (118 страна малог формата) у прегнантном облику идејнесмернице за израду ш извођење наставног програма за основну и вишу народну школу. У „Ошштем делу“ даје он преглед општих смерница за извођење наставног протрама, а у одељку „Наставни предмети“ пружа преглед“ смерница редом за поједине предмете. Код сваког предмета дате су најпре „педолошке: основе“, онда образовни циљ и задаци тог предмета. У одељку „Нарочите напомене“ расправља аутор о суштини и задацима више народне школе, о радној“ настави, о ортанизовању школског рада у претрпаним разредима, о томе како да се оствари „дух разредне заједнице“ у школи и'о начелу да настава буде“ блиска животу. — Ма да на површног читаоца књита може да остави утисак. сувопарности (углавном збот нумерисања појединих одељака, чиме је аутор очитледно хтео постићи прегледност), ипак је она пуна живота и динамике. Тачан“ је постулат пишчев да од наставних програма, ма као такових не смемо 04екивати обнове нашег народног школства; много је више одлучан начин извођења програма, дух у коме се врши настава, дакле учитељ као стваралац савремене наставе у.шкољи. А баш подизању тог духа и: формирању учитељства у правцу горњег постулата може Сенковичева књита.. нако је он сам назива „скромним покушајем“, много да допринесе.

Сва су издања технички лепо и укусно, иако једноставно, опремљена па. св и садржином и отремом препоручују свим напредним учитељима широм целе Јутославије.

Ф. Ј. Маслић

Д-р В. Р(акић): Главни чиниоци у развићу интелигенције, Београд, 1936, ср. 8%, стр. 70. Цена # — Расветлити „чиниоце од којих зависи интелитентност народнот подмлатка“, „васпитачима тота подмлатка олакшати разумевање њетовог умног развића“, а „даровитијој омладини“ указати „на права средства, и' начине које може употребити за своје самообравовање“ — то је теориски и практични задатак ове студије. По Д-р Ракићу „интелитенција је способност“ за нове нијансе и нове комбинације свесне делатности, као и способност би“ рања међу тим нијансама и комбинацијама“. Међу неколиким дефиницијама, писац се сложио за ову бихјевористичку дефиницију. Значај њен у животу јеврло велики и њено развиће помаже развиће „свију снага свесног живота, а отледа се у разумевању и предвиђању, планирању, бирању, закључивању, организаторској способности, иницијативи и контроли.

_ __ Човек је плод урођеног и стеченот. Као хомогена способност интелигенција је код малог детета јако неразвијена. Зато писцу „изгледа несумњиво да је