Учитељ

124

ства. Његов убица, Вилен, био је ослобођен. Свакоме је познато да је тај рат донео користи само једном малом броју лица. Овде се јасно оцртавају два морала: један „званични“ и други — морал народа. Или: како се према „вечном“ моралу мери „вечна“ правда 2 Недавно је код нас један човек који је украо хлеб (зато што је био гладан) био осуђен на три месеца затвора условно. Случај са осам стотина милиона, међутим, остаје „нерасветљен“. Сетимо се само Торквемаде који носи на души хиљаде и хиљаде спаљених „вештица“ и „вештаца“ (све за „добро и за славу Шпаније“) и владајућег морала у оно доба. Итд. итгд.

Г. Поповић поставља затим још једно питање из области друштвевих наука. „Ако су историјски велики људи само производ свога доба, израз потреба широких маса које једине чине историју, онда како се може објаснити појава многих мислилаца, научника и уметника, које њихово доба и њихови савременици у опште нису схватили»“ Морамо пре свега да ставимо извесне примедбе. Да су објективно велики мислиоци, научници, уметници, итд. производ свога доба у то нема сумње. Јер сигурно не могу бити производ неког другог доба. То важи и за сваког другог. И г. Поповић је без сумње производ свога дсба. Тако сматрају и све остале историјске теорије, а не само историјски материјализам. — Да историју праве и масе, а и мали и велики људи, то смо већ напред показали. Историјски материјализам не сматра да „широке масе... једине чине историју“. — Да широке масе, да читава епоха, не морају да схвате мислиоце, научнике, уметнике и тд., који су производ те епохе, — то је јасно не само идеалистичким теоријама, већ и историјском материјализму. Може се само поставити питање: тако ту појаву тумаче идеалистичке теорије а како историјски материјализам р

Према историјском материјализму друштво није једна тоталистичка група. Оно је подељено на класе. Горња класа држи монопол образовања (владајуће касте у Египту и Индији, свештеници и племство у Средњем веку итд.). У многим земљама постоји још велики проценат неписмених (у Југославији има 5,418.000 писмених). А како је за разумевање мислилаца, научника, уметника, итд. потребно поред писмености још и нешто мало образовања, то онда није никакво чудо што широке масе не могу да схвате велике људе који су производ тог доба. Затим и сем горњи слој друштва не мора бити богзна како образован. Он је тим мање образованији што је данашња цивилизација доцније допрла до њега. Нион не мора да разуме своје „велике“ људе. Довољно је отићи на неку сликарску изложбу и слушати коментаре снобова.

Осим тога, кад се врши и док се врши преображај социјалне базе (промена система производње и расподеле добара), стари религиозни, правни, философски и политички системи грчевито се држе својих традиционалних положаја, трудећи се да се и даље одрже, макар да су застарели и не могу више да задовољавају духовне потребе.Људско мишљење је конзервативно: оно лагано следи спољне догађаје. Стога није чудо што неки пут читава