Учитељ

264 о

двоје уједињује у треће или помоћу трећега, чинећи неко више јединство. Тим начином и у тој сврси живи и напредује човек, тече и развија се сав историски, културни живот.

Религија у своме учењу има преимућство над наукама у томе, што сазнању о бићу и вредности придружује естетско осећање и проповеда морално одношење, и то све у јединству и

истинито нахођење. И зато је неистинито оно што тврди Либерт, да је филозофски ум супротности у свету налазио као нешто

уништењу. Напротив, филозофско је мишљење у старој и новој филозофији Запазило, да у противностима света постоји јединствО, као што је истина и то, да је религија за ово постојање јединства и хармоније у своме учењу и култу изнашла подесне симболе са њиховим највишим естетско-моралистичким смислом. По тим изразима свака супротност налази извесно своје животно јединство и свако једно налази према себи друго као своју противност, да би се узајамно истакли и искључујући потврдили, да би најзад сво ју обострану вишу потврду, вишу важност нашли у светом трећем, које их надмашује и уједињује. То је највиши

Отуда је Свето Тројство највиша догма и највиши симбол хришћанске религије. Отуда је Крст највише верско-моралистичко

ску допуну неједнаких и супротно положених његових делова, стављени у јединство по односу „златног реза“, Отуда је православно причишће, као највиши ритуал Православне хришћанске цркве, састављено из уједињених супротних елемената хладног оштрог вина и мало благе топле воде. Сватри највиша симбола у разним облицима, али у истом смислу изражавају идеју диалектичког јединства у свету, у духу и животу, у смислу религиозности духа и моралности живота.

Филозофски ум је опазио, схватио и исказао, религиски је прихватио, освештао и претставио допуну, хармонију, јединство супротности као највишу истину и као најистинитију доброту и као најбољу лепоту: било у сликовитим и параболичним причама и бајкама, у симболичним митовима и чудима, или у видљивим знацима и радњама, или У звучној песми и музици, или најзад у највишој апстракцији троличнога Бога. Свима тим изразима религија потврђује истину, да свако биће и свака вредност показује »„Хуманизујућу тенденцију“ не само »моћну и далеко распрострањену у нашем мишљењу, планирању и делању“, већ у целокупној животној моралној и материалној стварности. Зато, ако су, како вели Либерт, „доиста Врло многи најпознатији и најпризнатији системи гледишта на свет потекли из потребе за хармо-

о пе ани = == ти Н. _ Е__. _