Учитељ

196 __________________________.

и отклањање пометње. Резултати нису изостали. И предратни и послератни Немац претставља несумњиво много изразитије духовно јединство него Немац из доба пре 1871. Прилагођавање Кершенштајнерове теорије образовања нашим приликама, изве. дено са оном обазривошћу са којом су некад наши хербартовци прилагодили Хербарта нашим потребама, захтев је дана, који наша школа неодложно треба да задовољи.

Још нешто. Кершенштајнер, нарочито онај Кершенштајнер, кога је одуховио Шпрангеров утицај, не треба да буде духовни отац југословенске радне школе само са свим општег гледишта. Кершенштајнер је овде прихваћен у општим потезима на основу мерила, да је једна педагошка теорија добра за један народ само ако се за њу може наћи довољан разлог у духовном развићу тога народа. Међутим, у односу на наше васпитање овај принцип вреди и за многе појединости Кершенштајнерове теорије образовања. Недостатак иницијативе код нашег интелектуалца, његова мала храброст у одбрани свог начела и уверења, његово слабо учешће у заједничким задацима, његова непродуктивност, његов превртљив и колебљив карактер, његово слегање раменима при процењивању прилика и неприлика у нашем јавном животу, могу се лечити и излечити само уз строго поштовање моралне подлоге васпитања. А Кершенштајнерова теорија радне школе једина признаје аутономију моралног принципа. Иницијатива и храброст су чак њене основне претпоставке.

За наше васпитање од нарочитог је значаја и Гаудигов захтев саморадње. Учитељски цезаризам, који се код нас одомаћио на: рочито у средњој школи, и који је значајна сметња у развијању иницијативе и храбрости код наших људи, лакше је сузбити Гаудиговим принципом саморадње него Кершенштајнеровим принципом радне заједнице. Саморадња без личне иницијативе је немогућа, а радна заједница изискује често одустајање од личне иницијативе или бар не допушта да се она несметано и до краја развије. Принцип саморадње одговара више и индивидуалистичкој црти словенског карактера. Словенски човек није немачки Маззептепзећ. За оцену вредности идеја социјалистичке радне школе значајна је у односу на наше прилике, једна напред наведена околност. Део учитељства у Србији, који је с овом идејом био добро упознат већ пре светског рата, у овој идеји је више истицао класни него васпитни момент. Колико је притом и сама социјалистичка партија у Србији принципе социјалистичког васпитања каткад ценила, можда се најбоље види из чињенице да је у једној прилици један бивши социјалистички посланик као претседник Професорског друштва оштро устао против чланова овога друштва, који су тражили да се у њему критички претресе питање религијске наставе. Критички став социјалистичке радне школе према религијској настави као да овом некадашњем социјалисти уопште није био познат! Уосталом, социјалистичка решења чисто педагошких питања у Србији нису могла да значе много, чак и за убеђење присталице партије, из простог разлога, што у Србији