Учитељ

163

нове биће овде исто тако побројане и окарактерисане, уколико оне ·- и то, без обзира на њихово тако бројно и признања достојно битисање, само уколико оне — у довољној мери чине помоћно-научне испитивачке услуге тако пространом и тако растегљивом комплексу „педологије“ или уколико оне стварно дају или би барем могле да дају теоријске прилоге нашој младој науци о детету, чарочито о југословенском детету.

У томе смислу ваља, дакле, наш чланак сматрати по задатку и подели грађе као сасвим опредељен. Наша за сада још мало према критеријима дечијег и младићског раста издиференцирана и диференцирајућа педолошка литература захтева други основ за поделу, који ће да омогући на један више сумаран начин побрајање и прикупљање како оних педолошких састојака у ужем смислу те речи, тако и свих помоћно-научних и методолошких укрштавања. Ако узмемо педологију у најширем смислу те речи као педолошко (дакле донекле и педагошки потцртано) савлађивање свих појава и законитости које се тичу недораслих, онда се за овај наш приказ препоручује подела у више или мање ограничене „радне кугове“. У обзир би дошла ова четири „радна круга“: аншрополошко-медицински, педагошко-психолошки, психошехнички и на испитивање звања (професија) управљени круг те правно-социјални круг.

Да бисмо добили полазну тачку за наше приказивање, било би добро да пре свега сасвим у општим потезима окарактеришемо шри горе поменута главна педолошка радна центра што се тиче њихова садањег стања и радних тенденција.

Сразмерно рано — и кад се упоређује с приликама у иностранству — почиње педолошко интересовање код Хрваша и то нарочито у њиховоме културном центру Загребу. После извесних симптома тог интересовања који су се манифестовали у напредним педагошким напорима хрватског учитељства на пр. у напорима око радне школе, која се управо појавила на светској педагошкој позорници као модерна и на дечјој психологији заснована мисао (Вјекослав Кошчевић, рођ. 1866; Даворин Трстшењак, рођ. 1848; истовремено први претседник у то време образоване „Секције за дјечју психологију“ у оквиру агилног „Хрватског педагошко-књижевног збора“), у настојањима око деци примерене и подешене наставе цртања (Иван Томашић, рођ. 1868; потстакнут од немачког натуралистичког педагога Наше-а; збирка дечјих цртежа) и после потстицаја који су у обилатој мери дошли од превода — као што је на пр, превод дела „Г/еуојш оп ттеПесеПе е! тогаје де Гептап“ од 0. Сотрауге-а (превела Јелица Беловић-Бернађиковска, која је и сама литерарно радила на педолошком пољу, Згб. 1903) и од неких оригиналних дела (0 чему ће бити опширније речи у даљим одељцима), образовао се онда круг младих научних радника и испитивача, који су радили на педологији и педагогици радне школе, око универзитетске катедре за педагогику коју држи ре-

ен