Учитељ

164 о

довни професор Др. Стјепан Матичевић! (рођ. 1880) и око катедре за експерименталну психологију која је била основана 1999 год. и коју држи редовни професор Др. Рамиро Бујас“ (рођ. 1879). (Претставници ових двеју катедара врше утицај и на 1919 год. основаној загребачкој Вишој педагошкој школи, једној академији за образовање учитеља грађанских и учитељ, школа, јер тамо предају као хонорарни доценти). Ти млађи научни радници претстављају још и данас основни кадар педолошких писаца и истраживача у ужем смислу. Поред њих има, разуме се, и неколико ваљаних старијих радника који — стекавши преднаобразбу властитим студијем или студијем у иностранству (најчешће у Немачкој), али углавном потстакнути педагошким интересовањем и васпитачким позивом на проучавање младежи — нађоше своју полазну тачку и своје путеве. К томе је придошло наново пробуђено социјално осећање и јака социолошка потреба која је дала потстрек за даље разграњавање и остваривање живахног педолошког интересовања у хрватскоме делу нашег народа под вођством културног Загреба. Као код Хрвата тако су и код Срба били упочетку претежно људи из редова учитељства народних школа, који су са идејама новог педагошког и школско-реформног покрета почетком ХХ века усвојили и идеје педоцентризма и потребе за бољим познавањем и егзактнијим проучавањем младости, и одмах прешли

| и на рад у томе правцу. Већ 1906 год. основало је то учитељ| ство — разуме се, пре свега с главним намерама педагошким | У престоници Београду „Лруштво за дечју психологију“. Друштву

1 Предавајући педагогику на оба завода од 1920 одн. од 1919 год. заступао је он од почетка енергично у предавањима и у семинару гледиште оријентације у правцу генетичке психологије и педологије, чему су имали да допринесу нарочити колегији из педагошке психологије који су изашли у више издања као литографисани табаци (скрипта). — Од његових осталих радова, који засецају у педологију и долазе у обзир за нашу тему, да споменемо овде: „Рготјеп уозе karaktera“, Kršć. šk. 1925. — „Sıstem ispitivanja i ocjenjivanja u našim školama“ Novosti 1933. — „Pojam rada ili aktivnosti u radnoj školi•, Učitelj 1934. — „Pedagogijski akt i odgajatelisko zvanje“, Napredak 1934. — Skrb za mladež u „izуап5к ако упјете“, Novosti 1934. — „K problematici funkcije odgajanja i jedne паике о пјој“, 1924, немачки извод y „Bulletin international de ГРАсадбпце Уоцgoslave de Zagreb“, 7 — 10835.

Žž Panehg oj 1919 ga поменутој академији он је тамо директор психол. от– сека 1923 год. основаног „Института за психологију и педагогију“ и држи предавања и вежбе из експерименталне педагогике и експерим. психологије, а специујално о испитивању интелигенције. Као издања тог Института публиковао је он;

|1) „Рзћојов јако ораХапје školskog djeteta. Uputa u psihografiju“ a 2) „Psihografski list za školsku djecu* (saceGHo H3aiaWbe H3 првог дела), обоје Згб. 1924. — Kao + универзитетски професор управља он такођер 1929 год основаним „Психологијским институтом“ и држи тамо прелавања и вежбе из експерименталне дечје психологије и психотехнике. Као радне огледе из тог универзитетског института да наведемо следеће (необјављене) учевичке радове: „Crtanje таје дјесе“ — „Ejdetizam kod djece osnovnih škola“ — „Kinematografsko registriranje čuvstvenih izražavanja kod djece“ — „Ispitivanje male djece bečkim festovima“, Испитивачки рад се тамо сада проводи у правцу испитивања дечјих чувстава на основу психогалванског феномена, испитивања процеса читања код ћирилице и латинице, усаувршавања метода за мерење умора и метода тестова за децу и одрасле (%. Вија |Nov način mjerenja umora, Zgb. 1985). — Ha потстицај Др. Бујаса и уз његову |сарадњу дошло је и до оснивања прве (психотехничке) „ставице за савјетовање 'при избору звања" у Југославији (Загреб, 1931).