Учитељ

223'

ПАО СДУОСОСООВ "i

Отровни гасови. — Заштита: маске. Женевска конференција (Гласник Ц. К., стр. 846). Химна Подмлатка Црвеног крста. Вежбе у ходу са лампионима за симболичке слике приликом прославе. Ход у једноструком реду. Корачница. Химна ЛПодмлалка. Формирање крста п круга.

Из приложених планова и распореда градива види се како се организује наставни материјал као комплекс и као укупна настава, што ће врло згодно послужити многим учитељима-цама као углед за организацију градива у њиховим школама или разредима.

Оваквом организацијом градива не доводи се. у питање ни наставни план, ни програм, ни распоред часова па ни уџбеници данашње школе. Напротив помоћу ње могуће је удовољити законској форми: да се ради по програму, и психолошкој потреби: да настава претставља једну повезану, недељиву целину, јединство.

Излагање самог начина рада овде простор не допушта, Њега треба на лицу места видети. При том ми сматрамо да највећу тешкоћу причињава данас учитељима ова смишљена организација градива. Она им највише времена и одузима. Зато смо је и изнели.

Нов начин рада захтева такође ново схватање, разумевање примене основних принципа и промене улоге и до данашњег односа између наставника и ученика. Та промена улоге није ни у овој школи још достигла кулминацију, али је на путу да то постигне. Садашњи тамошњи рад налази се на средини између устаре“ и нове, радне или активне школе. И то је потпуно на свом месту, јер прелаз из једног начина рада у други мора бити“ постепен, поступан, ако се хоће да он буде природан и да нема скокова који често воде ризику. За сада је тамо заступљен потпуно принцип слободе ученика и делом принцип активитета. Још је очекивати да освоје принцип саморадње и доживљаја потпуно, те да се учешће наставника сведе на најмању меру и да они добију сасвим нову улогу. Тада ће та школа бити наша прва радна или активна школа, наша прва школа будућности.

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ШКОЛА ЕРОТИЈЕ НОВИТОВИЋ:

Основне школе у Србији за време окупације: ОД 1915—1918 ГОДИНЕ

Иако би било потребно да се опширније изнесе отварање основних школа у окупираној Србији као и рад у њима, ипак је то немогуће извести из разлога што нема званичних података о томе. Ово нарочито важи за део Србије десно од тока Јужне Мораве, који су били окупирали Бугари, јер они, при напуштању