Учитељ

284 паници ван ас ава

"Србије, нису за собом оставили никаквих званичних података о школама, пошто су сву школску архиву однели собом. Случајно су Бугари заборавили неколико уписница у једној нишкој основној школи. Из ових уписница, у које је заведен мали број ученика, могло се видети: а) да су се у школи учили предмети: веронаука, бугарски језик, рачун с геометриским цртањем, бугарска историја, природопис, цртање, краснопис, гимнастика, певање и "Ручни рад; 6) да су се ученичка презимена писала према бугарским презименима, тј. презимена су се свршавала на ов или ев "место на ић.

Према причању ученика који су за време окупације учили основну школу код Бугара, могло се сазнати следеће: а) да су власти терале српску децу да се уписују у основну школу; 6) да се настава вршила само на бугарском језику с бугарским учите„Рима и учитељицама и с бугарским уџбеницима; в) да су деца у госновној школи васпитавана у духу бугарске националне идеје, па се зато од деце и тражило да уче и говоре бугарски. Више података о основним школама под Бугарима немамо.

Ни о основним школама у делу Србије лево од тока Јужне -Мораве, који су били окупирали Аустријанци, немамо довољно "података, али ипак имамо нешто, па ћемо према њима и изнети рад на отварању основних школа у окупираном делу Србије од "стране Аустријанаца.

Аустријанци су заузети део Србије поделили на следеће административне јединице: Београд варош, и округе: београдски, ваљевски, горњомилановачки, крагујевачки, крушевачки, митровички, новопазарски, пријепољски, смедеревски, ужички, чачански и шабачки. |

По заузећу ових територија концем 1915 године Аустријанци нису могли одмах почети са отварањем школа, јер им је било потребно да се прво учврсте и војнички осигурају у заузе"тим крајевима. Кад су ово постигли, тек су тада могли почети да мисле и на отварање школа у Србији.

Није непријатеља баш болело срце што се српска младеж не школује, већ је отварањем школа хтео да српском народу "баци прашину у очии да се покаже пред иностранством као кул"туран освајач. Али као најглавнији разлог за отварање школа, по нашем мишљењу, био је да се српска деца васпитавају војнички У духу Аустроугарске. Зато је било и забрањено предавање српске историје и српске културе по школама.

Да је непријатељу заиста стало до васпитања и школовања Српске омладине, не би он, поред квалификованих учитеља својих поданика, постављао за учитеље и своје подофицире који су у грађанству били: кројачи, обућари итд., а знали су нешто мало српски. Кад би непријатељске намере биле искрене и поштене, он би за учитеље узимао квалификоване учитеље Србе и друге Југословене, који су једино и били позвани и квалификовани да васпитавају и обучавају српску децу. Да би код деце изазвали страх и показали своју силу, квалификовани учитељи и подофитцири који су узимани за учитеље носили су војничку униформу.