Учитељ

-294 =

степен. Али свако дете, сваки појединац мора бити свестан да сам за себе не значи много, него да је свакоме појединцу на путу од појединца до човечанства преко породице и народа одређена на„рочита дужност, коју мора да врши, ако хоће служити заједници. Сваки појединац мора да дође до убеђења и до дубоког осећања да не значи ништа док није учлањен у својој друштвеној и преко ње у народној заједници и док овој заједници не служи, До овога осећања и убеђења дете не може само да дође, зато је дужност свакога коме је поверено васпитавање човека, да га води преко правог сазнања ствари до правог хотења и правог делања.

Породица је прва и најважнија друштвена јединица којој „је поверено васпитавање појединца. Ако хоћемо да породица ову своју дужност добро врши и то у циљу да се очувају и развијају „добре склоности детета у корист његову и целе заједнице, а да се сузбију неповољне и нездраве склоности и смањи њихово дејство на штету појединаца и заједнице, да се, дакле, чувањем и одржавањем наслеђеног здравог језгра подиже наследно здрав подмладак, онда треба да се пре свега бринемо о породици као тлавној и најважнијој друштвеној јединци за подизање здравог подмлатка. Свима средствима којима располаже друштвена и народна заједница треба да се ради на томе да се обезбеди развој и напредак наследно здравих породица, да се број наследно б6о'есних или мање вредних породица смањује и да се предупреди кварење здравог рода разним отровима. Да би се тај задатак извршио потребно је да се нађу на окупу сви: државне власти са законским прописима, цркве са верско моралним и етичким поукама, самоуправна тела са својим одредбама, социјалне и здравствене установе са упутствима и помоћи, просветне установе са васпитавањем и образовањем најширих слојева народа и најзад разна друштва као иницијатори за рад и посредици спона између појединаца и народне целине. Али сви напори свих овде поменутих власти, тела, установа и друштава били би узалудни, ако не би постојала слободна воља појединаца да хоће да живи по начелима која су неопходно потребна да се очува телесно, дуХовно и морално здрав рад. До ове слободне воље, до тежње да се постигне овај циљ, долази се путем васпитавања и образовања.

Најприступачнија за васпитање и образовање је омладина, зато се идеја здравог рада, моралног живота, националне свести и културног напретка као услов за бољу будућност народа, може најлакше и најуспешније усадити у срца омладине. Тај задатак поверен је просветним установама, у првом реду школи. Школа је у служби народне целине, а то и треба да буде. Њен задатак није само у томе што пружа омладини знање, него она мора да васпитава омладину и то у циљу да она хоће да живи морално, да хоће рад за опште добро, да хоће рад на подизању и напретку народне културе и да хоће да стави све своје снаге у службу народне целине. Ова воља и тежња омладине да сарађује на подизању морала и унапређивању духовног живота народа и на томе да се очува здрав народни подмладак, виши је циљ која треба да постигне школа.

Како школа васпитава омладину за овај виши циљ» НаРодна школа пружа омладини просто народно образовање. Она