Учитељ

и нарочити дар за глуму и способност за народног говорника Динарци воле своју отаџбину, одани су претцима и патријархалним обичајима, склони мистици и придржавају се својих старих и простих навика.

Ове податке о душевном животу динараца наводимо само као информацију, желећи скренути пажњу на главне особине и склоности о којима треба да воде рачуна васпитачи нашег наРодног подмлатка. Познавање особина и склоности свога рода треба да је једно важно средство за постизавање васпитног циља: уређење живота тако да се обезбеди развој наследно здравог подмлатка и здравих поколења.

А сада треба да се поново вратимо породици као основној јединици народне целине, јер дете долази у школу из своје породице да би се опет на њој враћало. Најјачи и најприснији су односи између детета и његове породице. Утицај родитеља и породичног живота на дете је велики. Ово је природно, јер дете воли да посматра породицу, своје родитеље, браћу и сестре и да размишља о томе шта је чуло, видело и доживело. О овоме дом и школа треба да воде рачуна. Ту треба да се почне градити. Заједница дома и школе испољаваће се најбоље на тај начин што ће школа показивати довољно интересовања и разумевања за породични живот. Познавање породица деце коју школа васпитава је неопходно, ако школа хоће сарађивати на подизању здравог подмлатка и обезбеђењу здравих поколења. Породица, као почетак и темељ народа, треба да је средиште и мерило за целокупан васпитни рад. Породични живот као и односи детета према својим родитељима, својој браћи и сестрама могу пружати много и доброг градива за васпитавање за добар начин живота. Посматрањем и упознавањем породичног живота у школи развија се у детету још веће поштовање према породици, него што је оно појединцу урођено, а поштовање и љубав према породици одлично служи за самоодржање породица, те је истовремено и најбоље јемство за подизање здравог подмлатка.

Пошто су породице различите, како с обзиром на здравствено стање тако и с обзиром на урођене особине и на начин живота, оправдана је бојазан, да би се посматрањем и објашњавањем породичног живота у школи могло доћи до разних непријатности. Деца би се врло неугодно осећала кад би се помињали разни недостаци или мање вредности њехових породица, могло би доћи и до објашњавања и призора између деце и њихових родитеља као и између родитеља и наставника. Али до оваквих непријатности никако неће доћи, ако је васпитач на своме месту, те има довољно педагошког такта. -

Без педагошког такта нема успеха, и васпитач треба да зна да свака нетактичност у васпитању погађа њега и њему се свети.

Ова бојазан и ако постоји не може умањити вредност познавања породице за постизавање циља у смислу нашег начела: Подижимо здрав подмладак. Само онај ко нешто зна о својим претцима и о начину њиховог живота као и о њиховим особинама и склоностима може доћи до правог схватања здравог живота и