Учитељ

242 пива OM

вању и обезбеђењу живота породица са већим бројем деце и где се здравим породицама даје извесна материјална помоћ за свако здраво рођено дете.

На примерима из њихове околине деца се могу упознати и са практичним радом на заштити нормалне и недовољно развијене деце. Склоништа, обданишта, дечји домови, школске кухиње и друге сличне установе нуде довољно прилике да се код деце пробуди осећање дужности према незбринутим и помоћи потребитим. Исто тако ће установе за заштиту и васпитање телесно. или душевно недовољно развијене деце скренути пажњу деце на дужност друштене заједнице и појединца да се и овим несрећницима омогући сношљив живот, с тим да се према својим способностима оспособе да могу зарађивати свој хлеб. Али поред тога треба деци скренути пажњу и на то да чувају своје здравље и избегавају разне непријатеље здравља као што су алкохолна пића. и неморалан живот, што све може имати за последицу да подмладак постане мање вредан и нездрав.

И приликом објашњавања прописа Казненог закона и 34кона о радњама наћи ће се прилика да се омладини скрене пажња на важност породичног живота за одржавање народа, као и на штетне последице непоштеног и неморалног живота како за појединца тако и за народну целину. Искоришћавање омладине у раду, и: злоупотребљавање за рад за који још нису дорасла, исто тако негативно утиче на развој подмлатка.

Код. земљописне наставе може се скренути пажња и на кретање становништва у другим државама. По Бургдерферу, који има у својој књизи „Народ без омладине“ много података о кретању становништва, наводимо следеће занимљиве податке O. развоју европских раса.

Германа је било 1810 године 59 милиона, 1910 године 152. милиона, а 1930 године 159 милиона ; Романа је било 1810 године 63 милиона, 1910 године 108 милиона, а 1930 године 121 милион; Словени су напредовали овако: 1810 године 65 милиона, 1910 године 187 милиона, а 1930 године 226 милиона. То значи да су Германи с обзиром на целокупан број стансвништва Европе назадовали за 1,6%, Романи за 9,3%, а Словени су напредовали за. 10,7 %. AKO овим подацима додамо још и податке о садашњем природном прираштају становништва у појединим европским државама, онда ће нам бити слика о напредовању Словена још јаснија. | На 1000 становника има Русија око 90 становника годишњег природног прираштаја, Југославија 14, Пољска 18, Италија 12, Немачка 7, Енглеска 5, Француска 1,7. o

· „На основу ових података може се доћи до занимљивих 34кључака о надмоћности племсна која долазе у будућим деценијама. Али и овде треба имати увек на уму да само бројно пове-. ћавање становништва не може имати онакав утицај на напредак и одржавање народа, какав има наследно здрав прираштај. |

Познавање природе са практичним знањима и умењима нарозито су подесни предмети да се на разним стварним примерима: објашњава важност наследно здравог подмлатка.