Учитељ

243

На часовима рачуна могу се врло добро употребити подаци о кретању становништва, као и подаци из живота становништва које су деца сама прикупила или нашла помоћу својих наставника у разним новинама, часописима и књигама. Међу осталим, важни су и подаци о томе колико се у појединим местима и предметима троши за алкохолна пића и друга средства која су штетна по наше здравље, као и за средства за улепшавање спољашности, а колико за образовање, просвећивање, социјалну и здравствену заштиту народа.

На часовима гимнастике треба да се омладини скрене пажња на то да су успеси појединаца у гимнастици и у спорту важни само онда, кад они могу послужити као мерило народне снаге. Гимнастика треба да јачањем телесних снага, подизањем душевних и моралних вредности појединаца, служи одржавању народа. Гимнастика која само вежба телесне снаге појединаца без обзира на то да ли су они наследно здрави и без истовременог усавршавања његових душевних и моралних особина с обзиром на дужности појединца према друштвеној и народној заједници, не може свој задатак вршити у циљу одржавања здравог народа.

У служби за бољу будућност нашег народа треба да се сви нађемо на окупу. Сви треба да желимо да наша будућа поколења буду срећнија, здравија и боља него што смо ми. Сви треба да у том правцу и радимо. Само заједничким напорима цркве, државних власти и самоуправних тела, просветних и социјалних установа, друштава и појединаца победићемо непријатеље здравог развоја нашег нарсда, међу којима су најопаснији алкохолизам, полне болести, туберкулоза и незнање ; повећаћемо број наследно здравих породица, а подићи здрав подмладак и створити бољу будућност нашега народа.

УЧИТЕЉИ КАО КЊИЖЕВНИ ТИПОВИ

ЉУТОВИД М. БОДУЛИЋ:

Личност учитељице у нашем роману

Тема — страдање младе, лепе и честите али сироте учитељице у прљавој средини — неоспорно је значајна и занимљива. Није онда нимало чудновато што су и три наша велика романсијера: Шеноа у „Бранки“, Ксавер Шандор Ђалски у „Бурђици Агићевој“ и Светолик П. Ранковић у „Сеоској учитељици“ обрадили ту тему.

И Шеноа, и Ђалски, и Ранковић, имајући сваки своје засебно схватање и свој засебан став према предмету уметничке обраде, претстављали су и тумачили личност учитељице сваки на свој начин.

_ »Бранка“, последње дело Августа Шеное, приповетка је у Којој се, можда, најбоље даду уочити главни недостаци Шеное.