Учитељ

појава, или свака дата форма, мора се разматрати као она која се развила, као она која је савладана, тј. ми их морамо разматрати као историска образовања.“ Маркс и Енгелс, каже Рјазанов, „утврђују историчност појава природе и друштва,“ =»)

Чак се неорганска природа налази у стању развића и мењања. Рјазанов то каже ослањајући се на следеће Марксове речи: „Чак и елементи не остају у мирном стању — пише Маркс. Они се непрекидно мењају један у други, и ово мењање образује први ступањ живота земље, метеоролошки процес. У животу организма ишчезава сваки траг различитих елемената као таквих. ####) У овим речима довољно јасно је изражено Марксово убеђење, да се виши степени бића света дубоко квалитативно разликују од нижих и зато не могу бити схваћени као сложенији агрегати нижих, простијих елемената. Ова мисао нарочито је наглашена у савременом совјетском дијалектичком материјализму. Она га оштро одваја од: механистичког материјализма. „Сводити сложено на просто, значи одрећи се схватања сложеног“, каже Биховски. „Сводити сву разноликост законитости света на механичку законитост, значи одрећи се сазнања осталих законитости осим најпростијих механичких, а то значи ограничити сазнање на схватање елементарних облика кретања.“ „Атом се састоји из електрона, али законитости егзистенције не исцрпљују се законима кретања одвојених електрона. Молекул се састоји из атома, али се не исцрпљује законитостима живота атома. Ћелица се састоји из молекула, организам из ћелија, биолошка врста из организама, али се оне не исцрпљују законима живота својих елемената. Друштво се састоји из организама, но његово развиће је немогуће сазнати из закона живота организама.“ „Постоје три основне, главне области стварности: неоргански свет, органски свет и социјални свет. Облици кретања у свакој од ових области не могу се свести на друге облике, који су квалитативно оригинални и у исто време постали из других облика.“ Механист своди органске законе на механичке, „а уједно с тими социјални закони сведени на биолошке тако исто се растварају у законитостима механике.“ По њему се социологија преобраћа у колективну рефлексологију (Бехћерев). Међутим, у стварности сваки виши ступањ потчињен је својим нарочитим законима и ове „специфичке законитости или надмеханички облици развића не противрече механичким законима и не искључују их, већ се над њима уздижу као на другостепеним и потчињеним.“)

Енгелс каже: „свака од виших форама кретања везана је увек нужним начином са реалним механичким (спољашњим или

##6) Деборинђ, ХСУ с,, Разгновђ, ХУШ. О појму истореског развића, као теквог система, у коме се садашњост појављује под утицајем саме прошлости а не само њених послеплица. које непосредчо прелазе у садашњост, види моју брошуру „Интуитивнан философа Бергсона“, гл. 1.

#+#%) Ризановђ, ХУШ; он је цитат Марксов узео из књиге „О сталешким комисијама у Пруској“.

%) Батховскти, 202 —204; Егоршинђ, „Естествознанје, философ! и марксизмђ“, 1930, стр. 188; Познерђ, 62, 64.

Учитељ 17