Учитељ

383

принети

„Израз нација према употреби у нашем језику одговарало би изразу народ. Оваквој једној поставци скоро се може учинити толико примедаба колико она у себи повезује појмова. По таквом изразу излази, да у нашем језику реч нација значи нешто друго према ономе што она означава у осталим језицима, тако да се она „према употреби у нашем језику“ идентификује са појмом народ. Није ли то директна и најобичнија противречност према предњој одредби, по којој је појам „народ“ одређен државним границама» Притом, да би се у једној јединој реченици стекле двојаке погрешке, једна у садржини и друга у форми израза, дошло је још неслагање речи у истој реченици: „Израз... одговарало би...“!

Усто се тамо, на стр. 25, налази и тврђење, да је „народ извесно старија социална појава од државе“. И код ове поставке морамо опоменути на (једном поновљено) схватање, по коме се обим појма „народ“ поклапа с границама његове државе. Како се онда може говорити о појави народа пре државе» Јер и само тзв. тоталистичко схватање фашизма и национал-социализма не може се преносити у прошлост, када је оно искључиво ствар садашњости, пошто су у далекој прошлости постојала само такозвана „гола друштва“. А о народу као једној историској категорији може се говорити тек од времена разбијања феудалног уређења. Зато се народ може супротставити тек модерној држави, а пре ове постојале су извесне друштвене заједнице и племена, али није постојао појам „народ“, још мање „нација“. Кад се пак томе појму хоће да прида општи значај, према његовом данашњем расистичком или тоталистичком значењу, онда је то исто као кад би се појам „Устав“ као историска категорија, као ограничење извршне власти народним претставништвом, хтео да изједначи са Уставом данашње Немачке.

Толико о изради и другог одељка Увода Младеновићеве педагогике. Као што се показало, и овај одељак је испуњен, једним добрим делом, одредбама у које се, без потребе, уплиће педагошко учење са пуно нетачности, нејасности и противречности.

(Наставиће се)

ШКОЛСКИ РАД СТЕВАН ЦАРЕВИЋ;

Неколико практичних покушаја активизирања наставе

Тешке су прилике под којима ради свој васпитачки посао велики број учитеља народних школа.

Неподељене школе са сва четири разреда, школе без довољно наставних средстава, превелики број деце у разреду, деца

( Пажња. У прошлој свесци Учитеља у критици Либертове књиге изостао је стих: Човек све дон тежи, дотле ће да блуди, а место њега први двапут поновљен. Молим да се исправи. Ур.