Учитељ

984 а

која долазе у школу уморна од дугог пешачења од куће до школе, деца недовољно храњена, деца без школских потреба, деца која говоре дијалектом који се разликује од књижевног језика, све су то тешкоће које коче и често онемогућавају правилан педагошки рад, напредак и потпун успех. ·

Учитељ такве школе има многоструко тежи задатак и далеко више посла него учитељ подељене школе с једним разредом и нормалним приликама за рад.

Учитељ који се налази на тако тешким позицијама мора широм да отвори очи при избору метода рада. Он треба да што боље и плодоносније искористи време. Он не може у исто време да ради са четири разреда. Он не сме дозволити да за време док он ради с једним разредом остала три разреда у беспослици троше време. Он треба да оспособи ђаке за саморад, да би они знали и. могли радити корисно и стваралачки и онда кад их он мора да остави саме. Да би знање које стекну било трајније и сигурније, „јер нема се времена за дуга понављања и утврђивања. Трајније и сигурније је једино оно знање које се освоји саморадњом. Оно и васпитава.

Учитељ у таквим неповољним приликама мора свакако да се довија, мора сам да прави и наставна средства која су бесплатна или барем сасвим јевтина.

Писац ових редова налази се, као учитељ неподељене школе у једном малом селу на крајњем југу наше земље, у таквим приликама за рад какве су споменуте у почетку ово написа.

Баш због тих тешких прилика морао сам се трудити да наставу активизирам и да тражим и користим најједноставнија и најприступачнија наставна средства.

О томе хоћу да говорим у овоме напису.

ж

Рељеф је код обраде неког географског краја неопходан. Но мора ли се рељеф правити од скупог пластилина, од иловаче или од папирштине» Многи мисле да се једино од тих смеса може направити рељеф, па ако њих немају и не могу да набаве онда одустају од прављења рељефа. Међутим, до рељефа који не стоји ни једне паре може да дође свака школа. Рељеф могу правити деца од земље у школској башти. Такав рељеф је најприроднији, најближи стварности а прављење таквог рељефа има са педагошког гледишта већи значај него рељефи од пластилина, иловаче или папирштине.

Ево зашто:

Рељеф од земље прави се у већим димензијама, на већем простору. Велики број деце и цео разреед може да узме учешћа у раду. Омогућено је да већи број деце ради један колективни посао. Милина је погледати децу како су сва дубоко заокупљена и заузета тим колективним радом, радост је за учитеља кад види ту организацију рада која је створена без његовог учешћа, ту поделу рада: неколико „инжењера“ раширило је пред собом карту и дају упуте на коме месту треба да се уздиже Шар-Планина.,.