Учитељ
345
а) психички тон, 6) памћење и в) асоцијативни процеси. Пеихички тон сачињава просечну висину пажње и воље; памћење чини посредно памћење и непосредно памћење; асоцијативни процеси састоје се из схватања, способности комбинације, сналажења, маште и способности посматрања. Да би се испитала целокупна психомеханика једне личности, потребно је да се добије одговор на. 260 питања, јер се ових девет духовних функција рашчлањавају, те се стварају 26 пеихичких процеса, а за сваки процес нужно је да се изведу по десет експеримената. Неопходно је два до три часа за детаљно експериментисање. Резултати који су добијени троучавањем појединачних процеса, изражавају се математичком формулом, проучавају се, и тако се добија општа слика психолошке развијености испитане особе.
Метода пеихолошког профила служила је само за индивидуално продубљивање психичког механизма, али у новије време Росолимо је њу прилатодио и колективном испитивању духовне структуре. Отуда могу да се испитују песихомеханичке функције веће групе истовремено, не само деце, већ и одраслих.
Критичке погледе на Росолимову методу дали су Клапаред и Гизе. Они су изнели и своје модификације. Клапаред захтева да се утврди „ред који заузима нека индивидуа у групи од 100 индивидуа, поређаних према добивеним резултатима за известан тест (с. 30); треба. да се по приказаној скали констатује и графички претстави да ли је појединачна пбихичка способност „10 процентна, 20 процентна, 30 процентна... 100 процентна.“
Клапаредова модификација, као и Гизеова, омогућава да се добије пснхолошки профил испитаника који прецизније приказује њетову психичку развијеност, него онај који је предложио Росолимо.
Т. Кањух наводи, поред Клапареда и Гизеа, и друте недостатке Росолимове методе. Росолимо ралшчлањава пеихички механизам на поједине функције и испитује их „изоловано као да су самосталне стварности.“ То је немогуће, јер се често један психички процес не може одвојити од другог, „већ у свакој функцији суделују у извесној мери и друге функције.“ Такође је потребно да се, поред интелектуалних и вољних процеса, обрати пажња и на манифестације емоционалног живота. Ова метода је и доста компликована, јер је потребно много времена, док се детаљно проучи испитаник.
Поред света тога, метода пеихолошкот профила има велики педагошки значај. Лако могу да се добију разреди са истим духовним способностима, јер се према висини профила ученици деле у хомогене групе. а тиме „би се дошло и до хомотених разреда, што је са практично-педагонког гледишта од огромног значаја“ (с. 34). Да би се васпитна делатност могла прилагодити индивидуалности ученика, неопходно је да се упознају њихове духовне особине. — При избору позива ова метода има велики значај. Када се тачно зна које ву пеихичке функције нарочито важне за поједине позиве, а метода профила показује које су испитаникове пеихичке опособности довољно развијене а које су закржљале, онда се може доћи до поузданих резултата. Потребно је улућивати личности на оне позиве, који одговарају њиховим поихомеханичким функцијама. — Не само да се за ову методу интересују психолози и педагози, већ и пеихијатри, пошто има значаја и за педатошко лечење.
Т. Кањух је с правом посветио више пажње методи психолошког профила. Једино је било потребно навести већи број примера за експериментисање, при испитивању појединих психичких функција, да би васпитачи могли да је примене са више вештине. Значај ове методе је јасан, јер „открива главне црте духовне физиономије“ и графички их претставља. „По своме значају она спада несумљиво у ред најзначајнијих педагошких, психолошких и посихијатриских тековина нашега времена.“
Љубинко Милићевић
З.апко Ргуапомте: О гади 1! ргМједапји, бетк 1936, 80, 57. 144. — Ми смо на освитку новог морала и васпитања, на освитку зоре енертетичке етике и стваралачке педагогике. Неко то боље а неко слабије увиђа. И док ву старији етичари и педагози били само у домену нормативизма, етичари и педагози енергитизма стоје на терену још довољно неразрађене али већ откривене етике и педагогике стваралаштва. Отуда и школа рада у многих педагога почива на прилципима нормативизма, или начелима, економизма, који су у суштини императивистичке а не стваралачке природе. Права активна школа и њена педа-