Учитељ

580

рт ==–—___——__——_—_И_——__————_

карактером он је разумевао један облик воље, а воља не постоји код детета кад дође на свет, већ се мора стварати. „Воља која се прво развије, није права воља, која би била способна, да се одлучи, него једно чудовиште, које је принцип нереда“.

У првим годинама дечјег живота, по Хербарту, и нема воље у правом смислу речи, већ је то неки стални немир и необузданост, неуређена активност, која је штетна и руши ред ствари који је створен. Оваквим схватањем првобитне дечје активности, он за њено спречавање препоручује забрану, а затим претњу, надзор, љубав, ауторитет, казне — систем дисциплинских средстава, која са наставом и васпитањем у ужем смислу, сачињавају потпун комплекс основних васпитних функција за добијање праве воље. Од ових средстава најважнија је настава. Васпитање је немогуће без наставе. Погрешно одбацујући основну чињеницу, да „у живом бићу постоје активне и специфичне функције — витална енергија, која тражи прилику да успешно дејствује“ и схватањем „да се дух. састоји из онога што се научило“, тј. „образовањем помоћу наставног градива, које дејствује споља“) -— Хербарт поставља целокупни процес правога васпитања и наставе као најважнијег васпитног средства на разлозима из своје психологије, по којој су претставе основица свега душевног живота. Претставе постају способношћу духа да производи разне квалитете при реагирању на спољни свет — „реалије“, које на дух дејствују. Саме за себе претставе нису снаге, али су снаге у међусобним односима. Оне претставе, које су већ створене, могу се под утицајем новога градива потиснути новим и јачим, које се такође производе реакцијом душе. У овом процесу, раније задобијене претставе, које се потискују новим, не бивају уништене, већ заузимају положај тежње за поновним претстављањем и кад нестане препрека, оне се појављују опет као претставе. Према томе кад неке претставе у извесним моментима укупно претстављају објекте, оне се налазе у свести, а кад су потиснуте јачим, онда су испод површине („прага“) свести. Овај однос није увек строго и јасно одређен, јер има претстава, које су само делимично потиснуте, а својим незамраченим деловима налазе се у свести. Некад се претставе пењу, некад тону. Некад се боре са сметњама, а некад се неки други низ претстава бори са истим сметњама, те бива узајамног потпомагања. Стање претстава кад су притиснуте сметњама, а теже поновном изласку у свест Хербарт карактерише као осећања; а промене, покрете, који наступају услед преласка претстава из једног стања у друго, при чему неке савладају сметње и заузимају доминантно место — као жудњу, тј. стање, које је много јасније него што је осећање. Према овоме воља, која је једна врста жудње, а у којој је седиште карактеру, зависи од односа међу претставама, или мисаоног круга, који се помоћу наставе мора образовати само тако, да служи задатку васпитања. Зато настава мора бити васпитна. Ово се постиже ако се мисаони круг образује тако, да њиме вла-

5) Д-р Вој. Младеновић: „Основи науке о васпитању“ — стр. 6.

Учитељ 25