Учитељ
964
све већом поделом рада и стварањем разноврсних установа, друштво је постојало све сложеније тако, да је учење и примање тековина и појава једног овако компликованог друштва, непосредним учешћем ученика, постало немогуће. Из ових разлога појавила се потреба за оснивањем нарочитих установа — школа за омладину, а исто тако одређивано је наставно градиво и циљ, као и нарочити људи, којима се поверава извођење наставе и васвитање омладине.
Тако је од примитивног типа учења, у даљој својој еволуцији настава под разним друштвеним условима, имала врло различите сврхе и облике, на основу чега историја педагогике износи непрегледну многостраност типова. А с погледом на ту разноврсност циљева, који су се у прошлости код разних народа
постављали настави, као и васпитању уопште, разрађивана је и
педагогика, а специјално дидактика као наука.
Налазећи се пред задатком, да се пронађе и научним разлозима утврди основа на којој се мора поставити извођење наставе, потребно је претходно одговорити на питање: да ли циљ наставе треба да одређује ову основу или је одређује неки други чинилац 2
Тражећи одговор на ово важно питање, потребно је констатовати, да је у прошлости циљ наставе, наставни план, наставно градиво као и методе рада нешто што је унето споља, субјективно, што је у разним временима стално било подложно променама, које су задовољавале потребе новога друштва, које се мењало. Зато у овим наставним чиниоцима није могуће пронаћи основу. Према томе погледи психолошке и педагошке науке најновијег времена упућени су ономе што је у настави главно и непроменљиво. Обраћена је пажња детету и суштини дечјег духовног живота, тј. ономе што је од природе дато, заједничко, стално, опште и једно, а то су психофизички закони дечјег развића. Они морају бити полазна тачка и основа на којој се има изводити целокупан наставни рад: постављати њен задатак, одређивати обим рада, наставно градиво, наставна средства као и наставни поступак.
Појавом ове основе, у којој су рођењем у дечјој природи усађени елементи, способни да се под повољним условима на своме тлу природно даље развијају по сталним психофизичким законима, обележена је нова епоха наставног и васпитног рада уопште. А расматрањем ове основе у вези са посматрањем и анализом старога правца наставног рада, који је потпуно изражен у наставној теорији Хербартовој, показаће се два начелно супротна гледишта од којих може само једно бити научно оправлано и усвојено у теорији и у практичном наставном раду.
1
ОСНОВА ХЕРБАРТОВЕ НАСТАВЕ Постављајући циљ целокупном васпитању и образовању моралног карактера, Хербарт је наставу узимао као најважније средство, којим се ради на постизавању васпитног задатка. Под