Учитељ

982

ништа•не значе. И теорија задовољства по којој нема битног циља у коме су усредсређене паничке енергије и њиме управљане, стално мора да рачуна са спољним елементима као импулсима слабих енергија. Опште је позната морална истина, да се нико толико глупо не троши као онај који једино тражи задовољство.

Резултат наше психолошке анализе је раван резултату који добијамо кад анализирамо искуство васпитачево. Напори васпитача, да би ствари учинио интересантним и досаду колико толико претворио у задовољство, доводе овога до алтернативе раздражености и апатије. То је ствар искуства. Психологија напора учи да задовољство узето као циљ нужно производи, с једне стране, велики утрошак невредеће енергије, и с друге, бесциљно расипање ових енергија.

Искуство је научило васпитаче да њихов апел на „вољу“ и тада кад се „ја“ не интересује о предмету увек има за последицу расејаност и слабу пажњу; ученици уче механички, више привидно док њихова машта блуди... Психолози доказују да интересовање субјекта за објекат или за један одређен циљ значи да је субјект нашао свој пут и своје потребе. У овом случају разумљиви су и оправдани напори објекта; он зна ради чега треба да развије енергију: за постигнуће жељеног циља који му омогућава изражај.

У очима васпитача, прави интерес и напор изгледају као два идентична процеса личног изражавања. Наша психолошка анализа потпуно оправдава овај практични постулат васпитања,“)

С француског Драг. Д. Прокић

ТРАЈКО МИХАИЛОВИЋ:

(Основа и облици наставе у активној школи УВОД

Настава је постојала и онда кад није било теорије о њој. Од најстаријих времена, кад је примитиван човек приступао грађењу склоништа, ложењу ватре, лову и другим радовима у циљу самоодржавања, вршен је наставни утицај на млађе. Директан пример у раду од стране старијих, који су у ово доба најпростијег живота и рада, стицали знање својим личним искуством, често лутајући и грешећи, док су млађи посматрали и подржавали — приказују ову наставу као асимилацију, тј. тип наставе у којој је био потпуно одређен циљ: да млађи запамте, и не тражећи разлога таквоме раду, пасивно усвоје исти начин рада.

У току времена, са развићем науке и примењивањем све нових и нових научних истина у свима областима рада и живота,

") Даље објављивање ове расправе обустављамо, јер се појавила у засебној Књижици под насловом „Интерес и напор и морал и васпитање", у преводу Милована Арсенијевића, проф., Скопље. — Ур.