Учитељ

______-----________-=____---- __ 362

пронађе патогени фактор грешења или латентна запуштеност духовног развића детета, да га отклони. То се може постићи или 1) психоанализом или пренашањем, задовољавањем и каналисањем нагонских потреба, које су изазвале душевни поремећај и тиме омеле правилан развитак. То се може постићи и 2) сублимацијом тј. упућивањем нагонских снага, које нису директно могле бити задовољене, на социјално корисне циљеве, пошто се за то претходно код васпитаника створи повољна душевна ситуација; 3) Идентификацијом и љубављу која потпомаже развиће над- Ја, те тиме и уврштавање у социјални ред и примање њихових принципа од стране васпитаника.

Закључак. — Но иако нам психоанализа не даје један општи рецепт за све случајеве она нам у виду горе изложених средстава даје низ упута помоћу којих можемо од случаја до случаја пронаћи патогени фактор или латентну запуштеност.

При свему томе психоанализа нам не даје једно опште упутство за све случајеве „него нас упућује на аналитичке студије појединих случајева и труди се да за сваког појединца створи такву ситуацију, која ће омогућити његово васпитање. То значи, она се стара да сваком појединцу, према природи узрока његовог грешења ,створи такву ситуацију, која ће му омогућити надокнађавање оних доживљаја, чији је недостатак изазвао његово латентно грешење (тј. узрок грешења), а тиме развитак једне или више конпонената његове личности. Уз то психоанализа се руководи општим правилом, да се нико не може васпитати придикама, речима и опоменама, него само и једино доживљајима.

ЈОВАН ПЕТРОВИЋ:

Стваралачка школа

Нова савремена школа о којој се у нас почело водити рачуна после Светскога рата, за своје ближе одређивање добила је у нас неколико назива. Од њих су најпознатија ова три: радна, активна и функционална — школа.

Али кад се не губи из вида да без рада, акције и функције самих ученика није било ни досада нити може бити отсада било какве школе, — осећало се од самог почетка да ниједан од предња три најпопуларнија назива не обухвата баш оно што треба да је специфична одлика те будуће школе, која је баш сада у јеку стварања и код нас.

Јест! Будућа нова школа као радна, активна и функционална до највеће могуће мере и од стране самих ученика, несумњиво треба да развија понајпре творачке дечје снаге и на рачун њихових рушилачких склоности. Јер и рушиоци су и радни и активни и функционални колико највише могу, али — у негативном смислу. А човечанству су вазда потребне једино личности које ће стављати све своје и физичке и духовне напоре у правцу позитиввог рада односно — стварања.