Учитељ

442

рачунаљка, држаља дође до свог потпуног изражаја. Она друга реч се придева уз њу.

(Појам радње придевати потражити код ученика у њиховим доживљајима). Са овим се прелази и на друге примере, који треба да обележе сва својства ствари, као: „Чија је ова табла» (школска). Од чега је школска табла» (дрвета — дрвена). Или: Каква је ова држаља2 (црвена). Још каква је2 (дрвена, блехана). Чија јег (учитељева)“. Оваквих примера што више, да се осете и увиде својства ствари и оно нужно њихово придавање уз имена-именице.

После овога треба прећи на читање и излагање чланака из поменутих листова, које је прошлог часа разредна заједница нагласила и одредила за обраду. Из овог разговора и читања тра-

жићемо ове овако приденуте речи уз именице и обележаваћемо ·

их у ђачке бележнице. Ово се може изазивати згодним питањима, као: „Како се зове тај лист, из кога смо читали ову причицуг (Добро дете). А може ли бити још какво дете» (Може: рђаво, послушно, чисто, неваљало). А чије је оно дете о коме смо читали2 (бакино, мамино, родитељско). Како се зове други лист, који смо читали> („Дечји лист“). Све ово треба написати у ђачке бележнице. „Зашто се овај лист зове дечји» — Чији још може да буде“ 2 (Овде наводити згодним питањима на одговоре: ђачки, школски, сељачки, занатлијски, трговачки, београдски, загребачки, католички, исламски, југословенски). Све ово писати на школској табли и у ђачким свескама. За овим се ученици позову да посматрају на школској табли прво оне речи, које смо у почетку написали. Ученици констатују да су то именице. Али сад, читајући и друге речи исписане на табли, као приденуте уз именице, почињу јасно уочавати да уз именице стоје и друге речи, које не казују собом неко име, као именицу. На потстицај наставника, ученици се сећају да су именице речи, које означују имена лица, ствари, животиња и биља.

„А шта означује ова реч, приденута уз ову именицу» (Показати на школској табли редом већ написане придеве уз именице). Нижу се разнолики одговори. Цео разред настоји да дође до изражаја, да допринесе решењу постављеног проблема. Ако се ученицима поново поставе питања: „Какве је боје клупа» Чија је она2 Још каква је — од чега је» (дрвена) — са неколико оваквих примера, ученици ће долазити до одговора, да те речи придевене уз именице означују (показују): Какво је нешто Чије је нешто и од чега је нешто

Разумљиво је, да је при овоме раду поступност од прворазредне важности, тј. прво примерима утврдити (изнети) речи, које показују Какво је нешто, затим речи које показују чије је што и најзад речи, које показују од чега је штог Примери и само примери означују поуздан пут ка решењу — сазнању.

Потом питати ученике да ли су ове нове речи имена» Ићи за тим да се уочи да су оне ознаке, које се придевају уз именице. Питати их где те ознаке стоје, да се добију одговори — уз именице. Зашто (Да покажу какво је што, чије је што и од чега је