Учитељ

441

инативииитиилниннлииииивиен или ura az

На овај начин, сама разредна заједница утврђује задатак рада, тј. поставља проблем рада, који треба заједнички решити.

П Наставна средства. — Једновремено се намеће, под воћством наставника и питање градива, које ће бити употребљено при обради, као и наставна средства, која ће послужити решењу постављеног задатка и начину извођења самог рада. Овде је разредна заједница нашла изврсну грађу: штива из дечјих листова: „Добро дете“ и „Дечји лист“. Истакнута је, разговором жеља да се за наредни дан прочита нешто, из поменута два листа, тј. да сваки ђак прочита из листа који има, не тражећи од другова, нити туђи лист. Оне, који немају ове листове, згодно је упутити да: или прочитају нешто из школске читанке или да напишу 4—5 реченица о детету, ђаку. Ово се може препоручити и целој разредној заједници или само једној њеној групи, ако је рад у разредној заједници организован по групама.

На овом часу разговора, кад се одређује јединка за обраду науке о познавању језика, треба упутити ученике и на посматрање намештаја у учионици, школској згради, дворишту, кући и трговини. Ово учинити у вези разговора о намештају и њиховим својствима, боји и уопште квалитету, својини и градиву из кога је направљен.

Ш Извођење рада. — Одређеног дана (часа) наставник позива ученике да редом износе своје „извођење“ о посматраним предметима. Шта су на истима запазилиг У овом појединачном излагању наводити и друге ученике да износе своја запажања. Добро је стављати општа питања: шта виде у разредној учионици од намештаја» Све означене ствари (имена) убележавају се на школској табли и у ђачке бележнице. Кад се изређају ове ствари учеоничког инвентара, треба поставити питање разредној заједници да тим стварима одреди боју, величину итд. Ово чинити по једном утврђеном реду и поступно. Одговоре ученика, које проверава разредна заједница, ученици обележавају у своје свеске и то одређеним реченицама. Пример: „Наша табла је црна“, „Наше клупе су жуте“, „Ова рачунаљка је бела“.

Препоручљиво је, ради вежбе у слободном изражавању и самосталном расуђивању, позвати ученике да изнесу слободно како би и шта рекли својим укућанима, о чему су данас у школи разговарали. Одговора ће бити разноликих али ће сви бити позитивни и поуздани. Пример: „Разговарали смо о нашем намештају: разговарали смо о боји ствари наше учионице. Или о величини разних ствари у нашој школи“.

После оваквих питања дошло би и питање, које би упутило разредну заједницу на јасно уочавање нове врсте речи (придева). Тако, кад наставник покаже једну ствар у учионици, ђак треба да јој каже не само име, већ и њене особине (својства). Пример: „То је (ово је) жута клупа; црна табла; бела рачунаљка; црвена држака; плава корпа итд. У оваквој атмосфери ће и разредна заједница најпре осетити сврху оваквог разговора и увидети циљ његов, те ће интересовање њено добити већи замах да у даљем разговору о познатој написаној речи — (именице): табла, клупа,