Учитељ
,
440 (С ____ ===>"
јем“, стваралачка активност, способност за иманентно, спонтано развиће које се остварује у одређеном правцу и ствара ло вредности све више степене бића потчињене законима који се не могу аналисати на законе претходних, нижих степена еволуције. У праву је Берђајев када каже, да „дијалектички материјализам марксиста — лењиниста“ обдарује материју божанственим 0собинама.“) Зато је несхватљиво по ком праву они називају такво основно биће материјом.
Не будући у стварности материјалисти, марксисти дају своме погледу на свет изглед материјализма само нејасностима, нетачностима и неспоразумима. Не малу помоћ указује им реч кретање која се употребљава не само за означавање промена у простору, већ чак и за стваралачке актове који граде нове квалитете. Велику корист тако исто доноси и реч природа, која често замењује реч материју. Специфично учење дијалектичког материјализма, које је позајмљено из Хегелове дијалектике, 0 идентитету супротности и, дакле, реализацији противречности, у самој ствари је нетачан израз мисли о јединству супротности и ниуколико не одбацује закон противречности. Сами дијалектичари материјалисти стоје близу тога да ово схвате. Лењин каже: „идентитет супротности“ („јединство њихово“, можебити, боље је речено).#%) Зато се не треба чудити што дијалектичари врло често стављају упоредо оба ова термина: „идентитет или нераздвојност“ (на пр. Енгелс 24), „истоветност или јединство“.
(Свршиће се)
ШКОЛСКИ РАД
МИЛОШ П. ПАВЛОВИЋ:
Конспект предавања о придевима (Обрада једне радне јединке из науке о језику у Ш разреду).
Наставна средства: „Добро дете“ и „Дечји лист“ (ђачки листови) и школски намештај.
[ Задатак. — У обнављању и утврђивању обрађеног градива у Џ разреду о врстама речи (имена и радње), ученици су већ наишли у тражењу ових речи из штива за читање, на речи, које нису означавале собом ни име, ни радњу. Дечја радозналост била је појачана намерним наставниковим ређањем имена ствари са при“ девима из њих, у току разговора са ученицима своје разредне заједнице. Под притиском ове радозналости, наставник најављује а ученици моле да се наредног дана (часа) позабаве новом врстом речи, која им је пала у очи из читања по упутствима наставника,
#) Бердлевљ „Генер. линји сов. философти“, стр. 16. ##) „Подљ знаменемљ марксизма“, 1925, бр. 5—6, стр. 14.