Учитељ

неона 499

Потребно је само додати да тачан израз истине слободне од једностраног „надувања“ једног од елемената света није остварен не само у идеализму, но тако исто и у неком облику материјализма (нека се он назива и дијалектички), већ само у идеалреализму. Традиционалну логику са законима идентитета, противречности и искључења трећега дијалектички материјалисти одбацују и хоће да је замене дијалектичком логиком, коју Биховски назива „логиком противречности“ зато што је „противречност њен карактерни принцип“ (32). Раније је већ било показано, да су напади на традиционалну логику условљени неправилним тумачењме идентитета и противречности,“)

ИМ поред све своје филозофије несолидности, материјали-

зам привлачи врло многе људе. Следује претпоставити да је то услед тога што се у његовој основи налази неко зрно истине, која се тешко може изразити у тачној форми и да се у недовољно дубокој анализи она лако тумачи у духу материјализма. Ова се истина садржи у следећем. Сви посленици у саставу света остварују не само унутрашња духовна и душевна дејства но тако исто и спољашња дејства, просторно сформирана, тј. она која имају карактер телесности. На тај начин све духовно и душевно је објективирано. Ово се учење може назвати пансоматизам (зота — тело). Разуме се, да се истина пансоматизма најдубљим начином разликује од материјализма: све постојеће има телесну страну, али се овом не исцрпљује; то је мало, телесна страна није главна манифестација бића, већ изведена и остварена под руковођењем унутрашњих, духовних и душевних процеса. На нижим степенима еволуције у неогранизованој природи унутрашњи процеси тако су упрошћени да је врло тешко установити њихово постојање. Услед неспоразума истина пансоматизма може бити изражена у таквој форми да по спољашњости личи на материјализам; таква је, на пример, метафизика стојичара, која по спољашњем изражавању личи на материјалистичку метафизику док уствари она је једна врста идеал-реализма.““) Идеал-реализам, који сам овде укратко разрадио, такође садржи у себи пансоматизам у смислу како сам ја тај појам дефинисао.

Многа лица, нарочито под утицајем свога професионалног рада, на пример: радници, лекари и инжењери навикавају се да једнострано сусређују своју пажњу на телесну страну бића и на тај начин добијају склоност за материјалистичко схватање света.

На тај начин могу се наћи психолошки мотиви који гурају бека лица у материјализам, али логичке разлоге у корист истинитости овога погледа на свет није могуће наћи. Ми смо видели, да се у основи дијалектичког материјализма налази голо тврђење: материја је све што постоји. Уствари у даљем развићу свога учења дијалектичари — материјалисти обдарују то главно биће Таквим особинама, као што су: „способност слична са осећа#) Види, на пр., Бмховског, стр. 218—242,

#%) О томе види моју књигу „Тип мровозарћнти“.