Учитељ
1
438 ____________ ——
света, Енгелс га је следујући за Марксом нашао „у пракси, наиме у експерименту и у индустрији“. „Ако ми можемо доказати правилност нашега схватања дате појаве природе тим што је сами производимо, изазивамо из услова и нагонимо да служи нашим циљевима, онда је кантијанској несхватљивој „ствари по себи“ дошао крај. Хемиски делићи произведени у телима животиња и биљака остају ствари по себи, док их органска хемија није стала припремати један по један; самим тим „ствар по себи“ преобратила се у „ствар за нас“ као, на пример, ализарин који ми сада не добијамо из корена марене, већ много јевтиније и простије из катрана каменог угља“.“)
Дијалектичарима-материјалистима јако се допада овај Енгелсов аргумент и они га са одушевљењем понављају и развијају (на пр. Ленин, 80, 110—115, Биховски 69 с. У самој ствари успешан практичан рад и све његово усавршавање даје нам право на тврђење, да смо ми способни да имамо право сазнање о свету. Међутим, из овога се добија закључак који није подесан за сензуалистичку теорију копирања света. Нужно је израдити такву теорију сазнања и теорију света, која би протумачила како је могућно да субјекат има право сазнање не само о својим доживљајима, већ и о самом спољашњем свету у његовој оригиналној битности, која је независна од наших субјективних актова сазнавања. Теорија сазнања дијалектичког материјализма, која тврди да су у свести непосредно дати само наши субјективни психички процеси (претставе, отсликавања итд.) не може да објасни како је могућно право сазнање о спољашњем, нарочито 0 материјалном свету. Она не може ни да објасни како је, полазећи од својих субјективних психичких процеса, човеково ја уопште могло доћи на мисао да постоји материја. |
Савремена гносеологија може да дође у помоћ материја-_ листи неспособном да објасни могућност нашег сазнања о материји, али под условом да се он откаже једностраности материјализма и призна да је светско биће сложеније и да у његовом саставу материја, истина, постоји али да не претставља главно. начело. Таква је, на пример, теорија сазнања интуитивизма сло“ јена са метафизиком идеал-реализма, у чији састав између оста лог улази и пансоматизам (тј. тврђење да сваки конкретни дој гађај има такође и телесну страну). +
Лењин који је допустио да „у фундаменту саме зграде ма терије“ постоје „способности сличне са осећајима“, као што видимо, близак је таквом идеал-реализму. Он каже: „филозофски идеализам је једино бесмислица са тачке гледишта грубог, IDC стог и метафизичког материјализма. Обрнуто, с тачке гледи! дијалектичког материјализма филозофски идеализам је једн« страно и преувеличано ШЂегзсћууапоНсћез (Дицген) развиће (разду вање, надување) једне црте, стране и гране сазнања у апсолу! који је одвојен од материје, од природе и претворен у божанство“ (17)%%)
#) Лењинов цитат на стр. 78 из Енгелсовог „Л. Фојербаха“ 4 немачко издање, стр. 36. ##) „Подђ знаменемљ марксизма“, 1925, бр. 5—6, стр. 17.