Учитељ

ЏАТЕ(Ј-УЧИТЕЉ

PEDAGODŠKO - SOCIJALNI ČASOPIS JUGOSLOV. UČITELJSKOG UDRUŽENJA

APRIL 1937 BEOGRAD XI 17(5i') GOD. BP. 8 GLAVNI UREDNIK MILIĆ R. MAJSTOROVIĆ, BOŽE JANKOVIĆA BR. 30

проф. Д-р ДИМ. ЂУРОВИЋ

А. С. Пушкин

као вођ у ризницу матерњега језика и тумач руске мисли“)

Постоје геније и пророци, који изражавају дух својега народа извесне епохе и прокрче својему народу пут, укажу поље рада, на коме нација усредсреди своју физичку и духовну снагу ради остварења ове или оне националне или верске мисли. Таквих генија има скоро свака нација. Али има генија и пророка, који не припадају само једној нацији, нити једној епоси, већ целом човечанству и његовој будућности, јер они обасјавају свечовечанске идеје, оличавају најузвишеније особине својега народа и најлепше духовне вредности у историји полета људскога духа. У такве геније спада и Александар С. Пушкин, чију стогодишњицу смрти прославља ове године цео културни свет. И баш ова свеопшта прослава великога рускога генија сведочи, да је Адам Мицкевић био у праву, кад је казао да је „књижевност једино поље рада, на коме се могу састати и сложити сви народи.“

Заиста дух великога генија не зна за националне границе, он обухвата све народе и показује им на заједничке трајне духовне вредности.

Вечност је дала Русији Пушкина на прагу Х1Х века, 26 маја ст/ст. 1799 г., на Спасовдан. А то је било доба рађања духовне индивидуалности нација, праскозорје првога препорода Словена; детињство пак Пушкиново протекло је у атмосфери витешких подвига рускога народа, када је Русија ослобађала и звала у живот поробљене европске народе. Тада су малога Пушкина, као и остале руске племиће, учили домаћи учитељи германскога и романскога порекла, и можда би са њиме било то, што се десило са главним јунаком његова романа „Јевгенијем Оњегиним“: учио би од свега помало, и ништа потпуно, и не би био способан за стално и трајно делање на извесном пољу рада, да није био под окриљем највишега дародавца, који је ударио на његову душу печат трогранога дара: необичнога запажања, необичнога разумевања и синтетисања и необичнога дара сликарскога претстављања виђених

1) Предавање поводом стогодишњице његове смрти, одржано у Руско-српском клубу 4 фебруара 1937 г.

Учитељ 30