Учитељ
ДРУГИ СВЕСЛОВЕНСКИ ПЕДОЛОШКИ КОНГРЕС У ЉУБЉАНИ
У дане 26, 27 и 28 августа ове године одржан је у Љубљани Други свесловенски педолошки конгрес.
Иако је тек други (први је одржан у Брну 1933 год.), педолошки конгреси већ имају своју традицију и свој одређен начин рада. Они су нема сумње продужење и наставак чешких педолошких конгреса (први је одржан у Прагу 1907 год., други у Брну 109, трећи у Прагу 1911 год.), које је пре рата организовао чувени чешки научник и педолог Фр. Чада. Чехословачки школски радници, научници и социолози продужују после рата рад умрлог професора Чада и приређују четврти чехословачки педолошки конгрес у Братислави 1730 год. Присуство извесног броја југословенских школских радника и велико интересовање Пољака и Бугара побудили су претседника четвртог конгреса Ј. Земана, инспектора Министарства просвете у Прагу, да предложи, да наредни пети конгрес буде свесловенски конгрес. Предлог је прихваћен једногласно уз велико одушевљење. Први свесловенски (пети чехословачки) педолошки конгрес одржан је 1933 год. у Брну уз учешће Чехословака, Пољака и Југословена.
Чадови конгреси пре рата односили су се махом на испитивање нормалног детета, нарочито на испитивање слабоумног и душевно заосталог детета, и на њима су узимали учешћа само чешки педагошки радници. Педолошки конгреси после рата проширују свој програм: прво обухватају чехословачко дете, како нормално тако и ненормално, да затим у свој домен испитивања узму словенско дете, а затим дете уопште. На овом питању се окупљају не само психолози и педагози, већ и лекари, социолози, наставници, васпитачи, правници и сви остали јавни радници, који у своме позиву имају ближег додира с дететом. Педолошки конгреси пре и после рата претстављали су за чехословачку и осталу словенску школску јавност читаве догађаје, они су будили велико интересовање званичних школских власти и шире јавности, јер су својим резултатима били од велике користи за педа-
· гошку праксу.
Конгрес у Љубљани окупио је знатан број чувених научника и педолошких радника из Чехословачке, Југославије, Пољске и Бугарске. Ту су познати педагози и психолози, чија имена читамо често у нашим педагошким часописима. — Конгрес је радио у пленуму и у секцијама, којих је било четири: биолошко-хигијенска, психолошка, социолошка и секција за примењену педологију. У пленуму су одржали предавања: д-р К. Озвалд, проф. универзитета у Љубљани на тему Предмет, проблеми и културни задаци педологије, д-р Б. Драгаш: Групе деце и омладине с обзиром на социолошко-педагошки и здравствени проблем, д-р Фр. Бажант, проф. универз. у Брну: Аномалије зуба код деце, д-р