Учитељ

о ———————______-_-____- _-________

очигледно није случај. Ручни рад је потребан у очигледном приказивању, добар је за неговање практичне интелигенције и чува од једностраности у образовању. Али ручни рад у настави мора бити одуховљен тј. поред рада руку он мора бити и рад главе.

Даље се у захтеву радне школе истиче слободна делатност, а знамо да је у васпитању младих генерација нужно њихово вођење. Слобода не значи самовољу и сасвим би било погрешно мислити да радна школа захтева наставу засновану само на вољи и тренутном расположењу ученика. Напротив, слободно духовно деловање у смислу правог рада изискује строгу унутрашњу дисциплину. Само овде ова везаност не долази споља, него настаје изнутра вољом самог радника који се покорава закону ствари. У озбиљном раду никад не може бити самовоље, јер сам рад и природа градива намећу ред и покоравање. Већ и сам рад у заједници тражи извесно потчињавање које има социјално-етичке вредности. —

Како стоји са захтевом ученичке саморадње и могућности њеног извођења у разредној наставиг — Ученичка саморадња захтева да се досадањи укочени разред преобрати у покретну заједницу, која се по потреби распада у радне групе или на поједине радне ученике, да се на крају опет цео разред уједини на истом делу у радну заједницу. Овоме питању нарочиту пажњу је обратио Ото Шајбнер и од њега имамо неколико облика наставе у којима ученичка саморадња долази до пуног изражаја. Најзад остаје још питање какав је однос између рада који је увек унапред свесно смишљено деловање и доживљаја који претставља изненадно најдубље проживљавање. Слободни рад као изразито вољни акт обухвата целог човека, цело његово биће и тиме се приближава доживљају. Ипак, у настави ће поред чисто радних часова морати бити заступљени и часови чистог доживљаја, јер има градива које се противи чисто радној техници. Дакле, ни само радна школа, ни само школа доживљаја, него и једна и друга у правилној складности.

Из досадањег излагања видимо да слободни духовни рад, односно ученичка духовна саморадња, није у супротности ни са једним васпитним захтевом. Остаје нам још да видимо које особине треба да има рад, па да буде педагошки рад. Није сваки рад, па ни сваки слободни рад — уједно и образовни рад. У привреди, науци и уметности рад се мери према ваљаности и износу постигнутог резултата. (Ово цењење не изостаје ни код ученичког рада — иначе не би био рад — али оно што даје педагошку вредност неком раду јесте: у којој мери ученички рад делује на развој његове личности. Школа нема свој смисао у произвођењу привредних или духовних добара; њен је смисао у образовању младих бића. Писмене радове из народног језика