Учитељ

решив нишан аи неирЕ виа ан ameri a aaa Rai SI 15

не пишу ученици да њима обогате књижевност, нити решавају рачунске задатке да нађу онај једини тачни резултат. Понеки пут има случајева кад и погрешно израђен рачунски задатак има несразмерно већу педагошку вредност од сасвим тачног израђеног задатка. Или, запитајмо се, какву стварну вредност имају оне дечије шкработине које називамо њиховим цртежима или оне њихове накарадне творевине од иловаче — Али је зато њихова образовна вредност несумњива и врло велика. То не значи да би било оправдано заступати чист дидактични функционизам у настави, јер и само градиво као такво има своју образовну вредност. Само се вредност радне наставе не сме ценити према стварној вредности направљених ствари. Онда би пут којим у радној школи долазимо до тих дела био и сувише скуп, јер ученици могу на много једноставнији начин, на пр. имитирањем наставника, да направе вредније ствари него што је то могуће у радној настави. Радној настави није првенствено стало до дела него да за време рада ученик сам расте, добива у снази, мудрости и убеђењу да, како је још Песталоци рекао, путем рада постане сам своје дело. — Један рад има у толико већи образовни значај у колико је више прожет мисаоно и у колико је више праћен осећањима и покретан вољом. Ознаке образовног рада јесу: 1) самосталност, 2) природност, 3) економичност, 4) сагласност с природом градива, 5) стварна издашност и 6): блискост животу.

Најважнија особина педагошког рада је самосталност у раду. У колико је ученик самосталнији у своме раду у толико рад има већу васпитну и образовну вредност. Бити самосталан у раду значи: сам поставити циљ рада, сам изнаћи и одабрати потребна средства, сам скројити план рада и цео рад изводити сопственом побудом и снагом. Разуме се да за овакву саморадњу ученици морају постепено да се васпитавају. Па и кад се оспособе за потпуну саморадњу, опет ће у настави бити часова када ће иницијатива бити у учитељевим рукама, јер природа извесног градива то захтева. Зато радна школа ГаудигШајбнеровог правца не искључује и рад руковођен учитељем. У настави се има применити онај облик рада, који у даном тренутку, а према природи градива даје најбољи образовни резултат, Основно правило гласи: саморадња увек где је корисна и могућа, а строго вођење ученика онде, где је то безусловно потребно!

Ученички рад мора бити природан што значи, мора одговарати духовно-телесном ступању дечијег развитка. Начин рада млађих ученика мора се разликовати од начина рада: оних старијих. Сем тога рад мора задовољавати личне особине појединца, што се може остварити само ако је ученик слободан у раду. Ова особина педагошког рада тражи од учитеља добро познавање дечије психологије.