Учитељ

99 ниннннннннннии Ени ИЛИ НИ Наиме, живети посред живота значи управо онако се односити у једној заједници како то показује горња Младеновићева примедба. А такав је живот директно противан заједничком животу. Напротив живети изнад живота не треба да значи бекство из живота, као што знача примери горе наведена два према животу песимистички расположена песничка израза, већ треба да значи: надмашење, уздизање, ублажење противности, тражења средње вредности, Једно и друго схватање живота живети посред и изнад живота — треба да значе из Опште педагогике речи: посећати разлику између вегетативног појединачног и живота у

заједници.

4. Национално васпитање

Писац Опште педагогике и у питањима националног васпитања хоће да нађе „неко дубље, с научног гледишта више оправдано схвотање", једно критичко објашњење постављеног проблема. До таквога гледишта и објашњења он долази по оваквом своме појимању:

„Испитујући заједницу као примарну, првобитну чињеницу човечјег живота, насупрот гледишту да је индивидуа првобитна... ми смо истовремено нагласили природност и због тога неопходност сваке заједнице, без које се човек сам за себе као усамљена индивидуа не може замислити у људском облику. Као најужи појам заједнице поменули смо породицу. Ну иста природност и неопходност, која човека везује за породицу, везује га и за шири облик заједнице, који се назива народ или нација... Израз „нација“ потиче од речи пазе! — рођени, содптћ, сурођени, тј. рођени у једној заједници. Притом се мисли на унутрашњу заједницу, која је само насилно могла бити раздвојена у различите спољне, политичке заједнице... Зато је срећан народ који је у свом развитку успео да сачува или да опет добије заједницу, чија се унутрашња (етнолошка) веза поклапа са спољном (политичком), код које су дакле етнолошки или политички појам нације постали идентични по обиму, као што је с малим изузетком после последњег великог рата био случај са југословенском нацијом“ (408).

Пре свега, тешко је рећи са извесношћу, да иста она природност и неопходност везује човека за шири облик заједнице, која га везује за поредицу. То је тако већ и по самом етимолошком значењу речи. Јер. „народ“ (од народити се) може да означава рођене једноплеменике, али и нарођене разне народности. А што Младеновић „притом мисли на унутрашњу заједницу која је само насилно могла бити раздвојена у различне спољне, политичке заједнице,“ то се мишљење не слаже с оним што смо још у почетку наше оцене изнели, да се о народу као једној историској категорији, као створеном појму о сродности и јединству, може говорити тек од слабљења феудалног система. Ло томе нису народности, нације као унутрашње заједнице током историје раздвајане, него су оне током историје стваране. Зато ни наш троимени народ није раније чинио ни политичку, спољну, нити етничку, унутрашњу заједницу, већ су временом из њихових племен-