Учитељ

готово и сви поименични спискови: умрлих, погинулих, повешаних и стрељаних учитеља-ца у ратовима од 1912—18. Најзад и статистика таквих, која најречитије говори да је учитељ у рату оно творио, што је у миру гогорио.

Књигу препоручујемо за. све учитељске и школске библиотеке и библиотеке свих пријатеља учитеља и народне просвете. Јер нама учитељима је дужност да се, преко оваквих књига, и остали упознају с нашим жртвама и нашим патриотским а херојским подвизима у великом националном делу ослобођења и уједињења.

ПЕТАР ИЛИЋ: КАКО ДА ПОСТИГНЕМО СРЕЋУ У ЖИВОТУ (Размишљања и путокази). Београд 1937, 160, стр, 40, цена 5 дин. Издање пишчево, Његошева 89.

Као допуна пишчевог списа „Смисао и сврха живота" (Б. 1936) долази овај спис да макар потстакне људе садашњице на размишљања о циљу живота, о срећи својој и туђој. Писац је већ познати као популаризатор педагошких идеја и сматра да у своме зрелом добу живота може друге да учи о животу и износи упутства за живот, да живот не буде долина плача, већ сунчана долина. Писац не фантазира о животу већ даје практичне путоказе који се не могу мимоићи и о којима ваља озбиљно размислити. Мако писац не машта о могућности раја на Земљи, као што су то радили старозаветни пророци, ипак налази да се срећа може постићи кад се за њом жуди и да од нас највише она зависи, па онда од других чинилацз. Делце се лако чита и пуно је мишљења великих мислилаца и научника, који су се удубљивали у исти проблем и давали своја решења. Надамо се да ће ово делце имати доста својих читалаца, па и следбеника.

ЏОН ДЈУИ: ШКОЛА И ДРУШТВО (други део), превео с енглеског Милорад Ванлић, св. 7 Савремене педагошке библиотеке, Београд 1937, 8', стр. 32, цена 5 дин. Издавач „Рајковић“.

Аутор је већ добро познат у нас, а његово делце „Школа и друштво" долази у ред најпопуларнијих списа светске педагошке књижевности. Овде су укратко изложене критичке мисли на садашњу школу, која је пуна противречности. У исто време говори се о појму занимања, које није проста запосленост. Нарочито су важна излагања о новој школи — школи живота.

ПАЈА Ј. МОАЧАНИН : О ПИТАЊУ У НАСТАВИ, Београд 1937, 80, стр. 44, цена 7 дин. св. 8 Савремене педагошке библиотеке, издавач „Рајковић“.

Једно питање на које се у теорији мало обраћа пажња, потстакло је нашег колегу Моачанина да га овде опширније продискутује и дубље =аснује. Ово практично методичко питање добило је своју солидну фундацију у логици, па се ту још једном подвукао особити значај који логика има као помоћна дисциплина педагогици, чију вредност многи, на жапост, било свесно или несвесно запостављају. Питање има и своје психолошке елементе, јер упитани „проживљава све душевне фазе које и онај који пита, тј. кроз њега прострује осећања сазнања, вредности... Од емоционалних елемената који суделују у доживљају питања прво долази у питање жеља.. У елементе од којих је састављен феномен питања спада и улога воље... Питање одлуке је основни облик сваког питања". — После огих теориских излагања општег значаја, писац нам објашњава врсте питања по њихогом задатку и критику њихову. У привидна питања долазе: реторичка, загонетке и шаљива питања, сугестивна и педагошка (развојна питања). По Шлехтвеговој подели, које се држи Могчанин, најобичнија учитељева питања су т. зв. испитивачка питања кад се претпоставља да „ученик зна комплекс за који се пита, да зна објектив“. Та питања највише вреде. Али „наставникого питање није само по себи сврха, његова тежња није управљена на знање чињеница, „него на настојање да објективно процгни знање и умење учениково“. Међутим, највише су се дисквалификовала хеуристичка