Учитељ

162 уинниннишниинни Ини ЛИНЦ

Шуљгинове сараднице у чланку „На путевима за нову школу" у 1931 год.), али она је у унутрашњој вези с идејама совјетске педагогике, с њеном логиком. Идеја целосне школе, везујући се с принципима колективизма и напуштајући проблем личности (свако задржавање на овом проблему сматра се као враћање на буржоаска начела), природно завршава са самоукидањем школе.

Да бисмо завршили наше упознавање с тенденцијама и основама совјетске педагогике, напоменућемо још неке њене оделите црте. „Далтонски план,“ који се јако раширио и добио велико признање у совјетској педагогици, постепено је изазаво реакцију, јер „помаже развиће индивидуалистичког скретања у деце". Велики је успех, по своме унутрашњем сротству с принципима радне школе, доживео такозвани метод пројеката, који се првипут појавио у Америци и комплески метод. Од других интересантних особитости совјетске педагогике, нужно је подвући, да она придаје велики значај физичком васпитању, које се јако развило и ојачало у совјетској школи. У вези с развићем физичког васпитања стоји и милитаризација совјетске школе, о чему пишу и што спроводе сви вођи совјетске педагогике

(почињући од Крупске).

Педагошка литература у совјетској Русији врло је велика. Главни часописи следећи су: „Народна просвета“, „На путевима за нову школу“, „Народни учитељ", „Револуција и култура." Овде наводимо радове најутицајнијих и у својим конструкцијама најтипичнијих совјетских педагога: Крупскаја: 1) У тражењу нових путева (Зборник чланака) 1924, 2) Народно образовање и демократија, 3) На трећем фронту. Блонски: 1) Радна школа |-|! 1919, 2) Основи педагогике 1925, 3) Педологија 1927, 4) Радни ученици 1927 г. Пинкевич: 1) Педагогика |-||, 1924-25, 2) Историја педагогике 1924, 3) Друштвени рад у школи 1924. Калашников: 1) Индустриско-радна школа 1924. Пистрак: 1) Насушни проблеми савремене совјетске школе 1925, 2) Основни проблеми радне школе, 3) Педагогика, 1935. Генелин, Салтиков и Сиркин: Главна питања совјетске дидактике 1929. Свадковски: Далтон план и његова примена у совјет. школи 1927. Шуљгин: 1) У борби за марксистичку педагогику 1928. 2) Пјатиљетка и задаци народног образовања 1930. Крупскаја: Питања политехничког васпитања 1930. Шацки: 1) Етапе нове школе 1932, 2) Године тражења 1923, 3) Изучавање живота и учешће у њему. Зборник „Питања комплексне наставе у школи" (под уредништвом Иванова, Јорданског) 1925. Педагошка енциклопедија, под уредништвом Калашникова 1927. Физичка култура у научној светлости (под уредништвом Радина, Зикмунда и Нењукова) 1924. А. Фортунатов: Теорија радне школе у своме историском развоју. Рад и доколица детета (под уредништвом Хељмонта) 1927. На путевима ка педагошком самообразовању (о Далтонском принципу) под уредништвом проф. М. М. Рубинштајна. П. Шимбирев: Педагогика 1934. О радној школи пишу и педагози који не стоје на совјетској платформи, на пример, Тутишкин (Рига 1923), Болтунов (Москва 1923) и други.

(Свршиће се у следећој свесци)

Проф. В. В. дјењковски