Учитељ

завети иаанииниевиваииниииининленипннионеипишнинисиинттарантаенњачиња

У свима тим својим чланцима она је успешно развијала идеје одлучне школске реформе, истичући притом нарочито социјални и етички момент у педагошкој теорији и пракси.

Уз то је она превела више већих расправа и књига, као и многобројне мање чланке са немачкога и рускога језика. Од тога овде спомињемо: Психологију детета од рускога универзитетскога професора К. Корнилова, ЉМатеријалистичко схватање историје од Вољгина, Брачни проблем од Д-р Софије Шефер (у рукопису), Моралне и карактерне слике из Француске револуције од Д-р Џона Шиковскога (у рукопису).

У рукопису је остала и повећа њена педагошка монографија о Моралном развитку детета, која такође чека на публикацију, затим такође већа њена расправа о Савременим школским проблемима, са другим њеним педагошким чланцима, оригиналним и преводним, од којих су многи објављени у Учитељу.

Рођена 19 фебруара 1887 у Крагујевцу, из познате професорске породице Милоша Марковића, директора Крагујевачке гимназије. — која је школи и јавном раду дала, поред оца професора и директора, готово све чланове породице Милица је природно понела собом у свом животу и раду пунога потстрека за што изразитије интелектуално, морално и карактерно формирање своје личности, као и за њен доцнији неуморан школски и јавни рад и висок интелектуални развитак.

Милица Цветковић била је, поред све своје високе интелигенције и велике вредноће, претерано скромна и тиха школска и духовна радница, те је због тога до последњих дана свога живота и могла остати готово незапажена у ширим круговима јавнога и духовнога живота наше земље, осим у чисто школским и педагошким круговима. (Она се кроз цео свој живот одликовала радом, способношћу и вредноћом.

Свршила је нижу гимназију и учитељску школу у Крагујевцу с одличним успехом. Исто тако с одличним успехом свршила је и нижи (двогодишњи) и виши

(четворогодишњи) течај Више педагошке школе, положивши уз то тако исто.

одлично и државни професорски испит крајем јануара 1932, такорећи у самим почецима њене тешке и непреболне болести.

За све време свога наставничкога службовања, од 1906 до 1932 године, најпре као учитељица основне школе по многим забаченим селима наше предратне малене Србије, а затим као наставница гимназије (у Крушевцу) и учитељске школе (у Београду), она се увек истицала својим радом у школи и ван школе, држала мвога школска и јавна предавања, писала многе чланке, расправе и реферате из педагошке праксе и теорије. Она се свуда ту одликовала, уносећи на сваком свом школском и јавном послу интимну ноту своје интелектуално и морално врло изразите личности: своју велику љубав и преданост до самопрегора у раду, своју високу општу културу, своју необичну озбиљност, одмереност и тактичност, своју ретко стручну и методску спрему, као и своју ретку духовну и моралну ведрину, прибраност и дисциплинованост.

А каква је била Милица у школи и на раду, као јавна и педагошка радница, таква је она била и у породичном и интимном кругу као супруга и мајка, као и сестра, као колегиница, пријатељица, другарица и сарадница. Она је била не само аобра, нежна и предана супруга, већ много више неголи то: веран, одан и поуздан ВРУГ уз свога животнога друга у свима радостима и тегобама живота, вредан и поуздан сарадник и помагач у свима духовним и социјалним прегнућима.

Она је била добра и нежна мајка која је уз своје природне материнске квагитете стално уносила висок интелектуални и педагошки смисао за хармонијско духовно, морално и физичко васпитање и развијање свога детета, стојећи увек уз Њега као старији друг и пријатељ.

"о

И