Учитељ

234 =

написане цифре од 0—12 са обе стране, да се дете не мучи и не дангуби око окретања папирића, јер се тако дуготрајном употребом поквари папирић. Сем овога материјала треба да има знакове: за сабирање (+), за одузимање(—), за множење (%Х) и за дељење (;). Исто тако и знак једнакости (=). Знаци за сабирање и одузимање могу бити на једноме папирићу, за множење и дељење опет на једноме папирићу; док знак једнакости има свој папирић. У школама, где одељење има више група, у неподељеним школама, ове знакове ће спремити ученици виших разреда за млађе своје другове. То ће помоћи да се школа

претвори у праву радну заједницу.

Рачун у укупној настави и његово израстање из укупне наставе

Титјен и Клапенбах у својој књизи „Визуелно рачунање ' кажу: „Уколико учитељу више пође за руком да школски живот ученика новака у почетку школске године веже за живот из претшколскога доба, уколико више успе да тај живот доведе у склад са кућом, утолико ће дете радом несметано развијати своје снаге. Утолико ће бити више могуће на дете поставити захтеве који извиру из грађе, методе, појединачког, групног и разредног рада. Лагано се све више испољавају захтеви школе и дају школском животу умерену форму. Истом када се дете одомаћи у школи онда је дошао час да се с њиме почне бавити рачунска настава као посебан предмет. У првим недељама, па и месецима, не сме се рачунска настава обрађивати као посебан предмет. Она је, дакле, део укупне наставе, она служи томе да дете бројно схвати околину своју, она је један принцип укупне наставе, која служи за то да се развију рачунске снаге у детету. Дете ће опет моћи да схвати бројно своју сколину ако броји, ако одбројава, ако избројава. „Све могуће прилике треба користити да се дете вежба у овим радњама". Пример: деца су првих школских дана на излету — негде у парку. Играју се. Наједном једном од њих сине у главу да преброји колико је у некој групи стабала, другоме опет дође жеља да броји лишће по боји, трећем да види колико на једној грани има кестенова, четврти броји децу, пети зна колико деце стаје у ред кад се иде кући, шести тврди да би могло ићи по четворо у реду. Могу се бројати и птице које певају, голубови на крову, клупе, и тако редом све што се наиђе. Ако су деца играла неку игру, рецимо „рата“, броји се колико ће ученика бити на једној, а колико на другој страни. Други пут ученици су били на излету, па су пролазили поред железничке станице, То је за њих доживљај. Опет броје фијакере и аутомобиле који стоје пред станицом, броје коње, точкове, децу, жене, људе који долазе и одлазе, броје вагоне, точкове под вагонима и све што су тамо затекли и што се може бројати. Броје до 10, 15, 20, 50, како које дете може. Следећега дана правила су деца кола у школи. За то су им били по-