Учитељ

На стварање другарства утичу начин и прилике живота појединца, куће и села, социјална и економска структура, као и менталне снаге и способности њихове. Махом се удружују они који имају што слично, али има и извесних отступања од овога, закључују писци. Дубље другарство постаје код зрелијих, а обично дружење више код млађих. Другарство код млађих је више засновано на каквој добити, користи и сл. а мање на потребама духовнога живота, док је код старијих обратно. Није редак случај да се удруживање врши и у циљу напада и одбране, крађе и уништења туђе имовине.

Интересантно је да међу испитаницима и сарадници и г. Поповић нису нашли један тип младића и деце у селу, који другарство и пријатељство склапају с другима из чисте радозналости, из тежње да сазнају нешто из живота и природе, да виде и чују како живе други, како се понашају, шта раде, где се крећу и томе слично. Овај тип деце и младића често се дружи и с одраслијима из истих тежњи и побуда. Он није баш сасвим редак у селу. Ако се настави посматрање овог типа сеоске младежи и даље кроз живот, приметиће се да има развијен интерес за разноврсне ствари и појаве из живота.

На склапање пријатељства врло много утичу и учитељ и школа уопште, као

и целокупан ритам живота и дух времена који владају у селу. Није редак случај да се другарство, зачето у школи толико учврсти да траје и кроз живот ван школе. Колективни рад познат је на нашем селу, а и г. Поповић закључује: „колективна делатност је ознака одраслих на селу“. Он колективни рад приписује само одраслима. Али, нама се чини да је он ознака и деце и младића сеоских. На страну разноврсне игре што се на селу изводе. Ако се посматрају само пастири на пр. с јесени, када чувају своју стоку, они направе читаву једну малу животну заједницу и изврше поделу рада. Једни мотре на стоку, други прибирају намирнице по пољу, трећи скупљају материјал за гориво, четврти справљају ручак, пети уређују про-– страну колебу и томе слично. Све се тако лепо изводи и тече у савршеној хармонији да је милина посматрати. Покаткад деца и младићи те заједнице једва чекају да прође ноћ и да се понова сви састану и наставе заједнички рад и живот. Тако исто имамо разлога да верујемо, да се и сеоски младићи баве тешким проблемима, насупрот схватању г. Поповића да „сеоског младића не муче тешки проблеми". Само ови су проблеми своје врсте. Они их само на други начин изражавају. Треба баш данас, у време социјалних превирања заћи мало присније у душу сеоске младежи и посматрати је у разним приликама. Тада би се видело како и сеоске младиће притискује нешто. Њихову душу окупира нека неизвесност. Хтели би да многе своје, а можда и животне проблеме реше. Кроз њихово изживљавање покаткад провлачи се извесна сета. Али, они нису вични да све то изразе, да свему "томе даду једну конкретну форму, није им ни јасно одакле и зашто то долази и тако бива. Само, нису још сасвим искристалисани. Нешто их мучи, тишти. Шта је тог Вредно би било испитати какве отиске на психу сеоске младежи остављају разна социјална таласања и померања. Тад би се видело да постоје и тешки проблеми у души сеоских младића, који непрестано тињају и чекају на своје решење. Књига „Другарство код сеоске младежи“ је користан и значајан прилог научном испитивању психе нашега села. Са својим експерименталним подацима корисно ће да послужи за изградњу психологије сеоске младежи. Значај, вредност књиге расте утолико више уколико се зна да се код нас психолошким проучавањем села ретко

ко бави. Овом књигом је озбиљно постављен проблем другарства младих у нашем

селу. Радови свих писаца књиге интересантни су и за психолога, социолога и педагога,

16%