Учитељ

pije DDJuoogagagpgnuuuuuJuvn”111”” | _____-- Raa —

D-r JURE TURIĆ: RAZVITAK ČOVJEŠTVA. izdanje knjižnice za seljake i seljačke zimske škole. St. 132. Zagreb 1937.

Познати и уважени наш педагог г. д-р Ј. Турић одавна се бави теоријски и практично питањем васпитања сељака, И ова књига је томе питању намењена. У њој писац излаже своја схватања о развоју „човјештва" (човечности). Ово питање расматра с гледишта психологије свесних појава и њиховога постанка и значаја. Сем тога, у књизи је дат и план једне нове школе за село, која би му највише одговарала и користила.

Свесне душевне снаге и способности нису систематски, строго научно излагане. Писац сам вели, да читаоци у књизи не траже научну психологију или „уџбеник за психологију“. Али ипак, ту је дата психологија чула, па, онда чиста и примењена психологија. Има у књизи и социјалне психологије, етике и учења из религије. Из свих ових дисциплина писац је изабрао оно што мисли да омогућава развијање „човјештва“ у човеку, а нарочито човеку села. Поред свега овога у књизи се говори и о полном нагону и браку, о истини и неистини, о паметноме и лакоумноме човеку, човеку страдања, рада и уживања, о наукама и њиховој подели. Књигу употпуњава градиво о појавама које су врло честе код недовољно културно развијених народа, као празноверје, предрасуде, фанатизми и др. Све је то изложено концизно, делом фракментарно, а делом дајући и дуже и опширније тумачење о појединим питањима из области душевнога живота и стварања.

Књига је мање рађена за ђаке, а више или готово све за наставнике. У њој нису у свој дубини и ширини захваћени проблеми психологије, етике и др. наука. Има ту и застарелих учења психологије. М г. Турић усваја схватање старе психологије, која из претстава изводи све више душевне функције, која не разликује и не двоји мишљење и претстављање. Међутим, новија психологија учи да мишљење и претстављање није исто, да је претстављање једно, а мишљење друго. Мишљење се не заснива на претстави „и претстава није основа његова. Напротив, мишљење је специјална душевна функција (Фр. Брентано. К. Штумф, Е. Хусерл, А. Месер, О. Килпе и др.). При популаризирању науке мора се пазити да се не окрње њене истине. Учити на пр. да ће деца да наследе од родитеља особине за истрајан и јак духовни рад, ако их родитељи имају, не изгледа довољно убедљиво а још мање научно и за оне који се не баве науком. Па данас је опште познато, да се особине родитеља могу наследити, али не морају. Има у књизи и мало наивних Вазлога којим писац хоће да оповргне извесне празноверице о природи и животу. Пример: празноверица о постајању града — да град не праве никаква бића, а још мање свештеник доказ је тај што „још није било свећеника“, вели писац, „који је показао да може тучу (град) направити“. Да су додирнути резултати савремене психологије о природи несвеснога душевнога живота, онда би и разне празноверице могле лако да се разумеју. А ово је баш нарочито потребно када је реч о нашем сељаку.

Писац је изложио и план нове школе за сељака. Школовање у њој почињало би са 7 и трајало би до 18 године. На тај начин наш сељак би се школовао 12 г. Школовање се дели на три групе. Свака група иде по 4 године. У прву групу долазе деца од 7—10, у другу од 11—14, а 'у трећу од 15—18 г. С првом групом ради се 100 радних дана и то претежно у данима од ТАМУ до 1/Х у години с по 4 часа дневно; с другом и трећом ради се по 60 радних дана и то од i/X до ТЛУ са по 5 часова на дан. Уџбеника нема, већ постоје књиге за рад ученика, разне збирке, енциклопедије, разноврсни једноставни апарати, филмови и сл. Учење не постоји, већ ученици имају да стекну образовање посматрањима, објашњењима, вежбањима. Испит зрелости се не полаже по завршетку школе већ две године после тога, пошто се ученик још више сам извежба у примени наученога, На испиту кандидат са села треба да покаже да уме рационално да рукује