Учитељ

не могу више да држим.' — „А ти Алексаг' „Ја не осећам ништа." „Па шта мислите помоћу чега ми осећамо топлоту: — „Ево теби, Душане моја рукавица — навуци је на десну руку, а леву нека ти остане гола, па изађи мало на двориште. После ћеш нам причати шта си осећао на десној а шта на левој руци. Шта ви мислите како ће се осећати Душан“ — „Лева ће му рука зепсти, јер је гола, а десној неће бити хладно.“ У међувремену долази и Душан и подноси исти извештај... „Рекли смо да помоћу коже осећамо топлоту, а шта је Душан још осетио помоћу коже“ — „Хладноћу." „Е, сад да ми неко од вас каже шта осећамо помоћу коже: — „„Осећамо топлоту и хладноћу.“ — „Окрени се ти од нас, Љубице, руку стави позади и да нам кажеш чиме те ми додирујемо.“ — „Игла... Прст... Мастионица... Сунђер... Крпа..." — „Молим и ми други да се додирујемо и да погађамо.“ Деца радосно учествују упокусима додиривања и нарочито се радују ако неко од њих не погоди додирни предмет... „Шта смо сада радили%' — „Додиривали смо кожу иглом, прстом, мастионицом сунђером, крпом.' — „Ко ће да буде јунак па да ми одговори помоћу чега ми осећамо да нас додирују неки предмети: — „Помоћу коже." „Ето, та кожа служи и за осећање додира." — „А зашто она је још служи%"' — „За осећање топлоте и хладноће." — „Сада још да упознамо једну ствар за коју нам служи кожа.“ — „Ко ће да жмири и да пипајући погађа предмете:.... Ајде ти Ђуро." — „Сат... Камена секира... Оловка... Метар... Таблица... Шајкача... Шамија... Чаша...“ и тако редом сва деца раде. „Шта смо сада радили." — ,„„Опипавали смо предмете." — „Чиме смо то радилиг' — „Опет кожом." — „Који се људи уместо очију служе пипањемг' — „Слепи —- молим, они никад не погреше кад нешто опипају. Како то, господинег“ — „Они немају очију, али им је зато кожа јако осетљива, а и вежбају се више у пипању него ми који имамо очи.“ — „А сада да поновимо зашто нам све служи кожа!" — За топлоту, хладноћу, додир и пипање.' — „Има још нештог Сетите се: Божје одело!" — „Да, она је обукла наше тело и штити га." — „Колико има делова коже! — Мртви и живи... Кожа се љушти... Кад се купамо, она се много љушти." — „А шта је овог“ — „То су длачице." — „Ко има веће, деца или људи“ — „Код људи су веће... Чича из Крапине је имао много длачица на себи." — „А је ли он имао одело!" — „Није.“ — „Шта му је служило уместо одела%“' — „Кожа са великим длачицама.“ — „А сада сви редом прилазите мени па да нешто видите на кожи што се простим оком тешко може видети." Деца прилазе редом, ја им намештам на јагодице прста повећало, да

би уочили и кожне поре. — „О! Ево мале рупице у њима неке ситне капљице.“ — „Да ли сте гледали људе у лету када раде, шта им избија на чело: — „Зној... као грашке, каже моја баба." — „Шта мислите,

куд тај зној прође, како он продре кроз кожуг' — „Кроз оне шупљине,