Учитељ

рупице." „„..„После овога неколико деце замоче руку у воду. „Шта све видите на руциг' — „Прво буде сва мокра, па се после на неким местима осуши.“ — „А зашто се осуши“' — „Масна је." — „Да ли сте икада видели мокру патку кад изађе из воде“ — „Е, она се одмах осуши, њено је перје јако, јако масно.“ — „Шта смо рекли, куд излази зној: ' — „Кроз рупице." — „А откуд наша кожа маснаг Можда су сви јутрос мазали руке код куће%' — „Нису, она је сама од себе масна.“ — „Добро, а откуд та маст на кожиг“ — „Дође из тела кроз оне рупице.“ — „Да. Шта све излази кроз рупице" — „Зној и маст." „Шта је било са Савиним рукама" — „Испуцале су" — „Зашто: — „Ишао је на ветар са мокрим рукама.“ — „А шта му сад радимо" — „Мажемо да оздраве."' — „Па је ли она маст потребна за кожу: — „Јесте.“ — „Шта буде срукама кад нема довољно мастиг' „Испуцају, оболе.' — „А сада да запишете што сте упамтили о кожи." Деца пишу: ножићем смо стругали кожу... она је горе мртва,..„наша се кожа гули... жива је тамо где има крви.. помоћу коже осећамо топлоту. Алекса није осетио топлоту кад је руку улепио блатом... и хладноћа се осећа помоћу коже... кожом пипамо и осећамо кад нас дирају... по кожи расту мале длачице... некад су људи имали велике длаке на ножи,.. на кожи има ситних рупица... оне се не виде оком, ми смо их гледали кроз повећало... кроз рупице излази зној и маст.. наша је кожа масна, она испуца кад нема доста масти." — „Какав је горњи део кожег' — „Мртав.“ — „Тај део, децо, зове се покожица. Изађи и напиши то на табли... Шта ћеш написати у загради покрај те речи покожицаг“ — „Мртав.“ — „А други део кожег' — „Жив је.' — „По чему се зна да је живе“ — „Има крви у њему.“ — „Да ли сте видели неко дете кад се стиди!“ — „Лице му је црвено као рак." — „Од чега је црвеног“ — „Од крви.“ — „А кад неко јури“ — „И онда му лице поцрвени."“ — „Тај живи део зове се крзно — ко ће да напише: коју реч!“ — „Крзно.“ — „А у загради!“ — „Живо.“ — „Шта ниче по кожи“ — „Длачице.' — „Још има једна реч за то, каже се: Ух, ала је овај маљав.' — „А јест, јест маље."' — „Ко ће да напише ове две речи: длачице — маљег — „Добро, а шта још има кожа“. — „Има рупице." — „Има још једна реч за то, можда је нисте чули, зато ћу вам је рећи: поре." — „Шта сад да напишемог — „Рупице — поре." — „А у загради: ' — „Зној и маст, јер кроз њих излази зној и маст.“ — „Е добро, а које смо оно четири дужности коже споменули:" „Топлота „хладноћа, пипање и додир." — Записују се и те четири речи. „Шта да напишемо изнад свега:' — „Кожа.“ — И тако деца имају и потсетну скицу о кожи.. „Сада лепо препишите ово са табле у ваше бележнице. Којим хоћете писмом%“ — „Латиницом да се боље извежбамо."