Учитељ

grozdova i lišća vinove loze. Zar ne bi razmjena sa dva, fri moliva između ova dva kraja, osim drugoga bila i didaktičnog karakfera? Sremica bi već po imenu „vučje oči" zaključila, da mofiv dolazi iz kraja gdje ima mnogo vukova. Bosančica bi opet vjerovala, da je njezin mohliv iz vinogradnoga kraja. ? Ovome planu bi još frebalo dodati opis fipa sela i kuće. Sasma naravno, da ovakav plan nije prikladan za svako selo. Selo kraj rijeke će više pisati o ribama i ribarstvu, selo kraj rudnika o rudniku. Selo, kraj kojega se nalazi kakva starina općenitoga značaja, pisaće više o njoj. Ukrafko. Svaki nastavnik bi prije nego što počne dopisivati frebao izraditi plan po kojemu će njegova djeca radili 1j. svojim drugovima diljem domovine davali informacije iz područja duhovnoga i mašerijalnoga živofa svojega sela. Josip Hlobik

УЧИТЕЉЕВА БИБЛИОГРАФИЈА

А) ПСИХОЛОГИЈА, ПЕДАГОГИКА, СОЦИОЛОГИЈА И ФИЛОЗОФИЈА

МИЛИЦА Ж,. ЦВЕТКОВИЋ: САВРЕМЕНИ ШКОЛСКИ ПРОБЛЕМИ И ШКОЛСКЕ РЕФОРМЕ, Савремена педагошка библиотека, свеска 9. Издање књижаре „Рајковић“, Београд 1937.

Прошло је пет година како више Милице није међу нама. Читајући ову свеску Савремене педагошке библиотеке мени се чинило као да ту и тамо између њених страна видим њену интелигентну главу живог, изразитог погледа. Као да је још увек ту, као да још увек прати рад и тежње оне животне области која је њој била најмилија!

Када се читају ови чланци, мора нам се неодољиво наметнути мисао да је онај ко их је писао топлс волио дете и сав се залагао за то, да му оствари боље услове развоја, и да је и друштво, коме. треба да служи то дете када одрасте, исто толико волио. Дакле, писац је тежио за оним за чим теже сви ваљани чланови људске заједнице: за добрим, лепим, истинитим. Ко је Милицу лично знао, зна да је то заиста тако. Има ту поклапања идеја и живота; човек и писац у њој теже за истим. Тешко нам пада уопште када из нашега живота нестану лица која су нем била блиска и мила, али се тај бол губитка мора да осећа још дубље овде, јер с њом је нестало биће које је могло још више да изради и изрази себе, а тиме и да уради више за средину у којој је живела и делала.

Ова свеска садржи чланке који се односе на проблеме нове, радне школе. Она дакле, није дата као систематско дело. Но средишна мисао повезује ипак све те чланке у целину, јер су они сви потекли из тежње да се изнесу и расветле проблеми који занимају савремени школски покрет. На првим страницама свеске налази се кратки животопис покојне Милице. Те редове посвећује успомени своје Миле покојнице њен муж г. Ж. Цветковић који је свестан што је у њој изгубљено не само лично за њ и за његову породицу, већ и за нашу науку о васпитању и

друштво. Г. Цветковић је чланке према природи проблема које обрађују груписао под два наслова:

А) Школа као радна и животна заједница Б) Проблеми школске реформе и школског надзора.

Учитељ 24