Учитељ

370 нил

Међу чланцима који се односе на школу као радну и животну заједницу ваља поменути на првом месту први, „Проблеми претварања данашње школе у радну школу", јер је он основа из које измичу остали чланци. Ту је сажето изнето све што чини проблематику новијих педагошких тежњи. Иако у збијеном облику проблеми су овде оштро истакнути и повезани по сродности.

У чланку „Разред као радна и животна заједница" видимо како у ствари основу свега стремљења данашњега васпитног рада треба и можемо да налазимо у начелу саморадње. Све је испреплетено њоме, она је свему полазна тачка и све се враћа њој, па и самоуправа тек у њој добија свој пуни смисао. Проблем исте природе обрађује и „Школски разред — радна животна заједница". Овај аланак износи како су текле ствари бечке школске реформе.

У групи чланака под насловом „Проблеми школске реформе и школског нал“ зора“ налазимо чланке „Проблеми школске реформе" и „Стари и нови системи организације школског рада". Писац износи у њима, као што се види и из наслова њихових, у чему је суштина тежње и који су покушаји чињени да се она оствари. Писац сажето и јасно излаже своју грађу. „Психологија васпитача“ је скица. Она, као свака добра скица, има у себи све потребне појединости. Добила би у потпуности да је мајстор стигао да јој даде завршни облик. Овај чланак стоји такође у вези с раније поменутим, јер се у њему истиче потреба да се и образовање васпитача прошири и продуби, да би били у стању да заиста делају у новом педегошком духу. У чланку „Укупна настава" говори се о значају и могућности извођења ове наставе у нижим и вишим разредима. Писац тражи да у вишим разредима теку упоредо укупна и предметна настава.

У „Потреби новог учитељског образовања“ залаже се писац за подизање нивоа учитељског образовања. Писац, доследан својој мисли о потреби опште корените реформе у просвети, не тражи само оно што је данас учитељима код нас дато тј. могућност да понеки од њих продужи своје образовање на универзитету, већ испољује захтев да то више образовање буде обавезно за све, учитеље, јер „Будући учитељ који треба да васпитава народну омладину, мора имати педагошко-научну спрему, мора имати дубљи и шири поглед на педагошко-психолошки рад, на жвот и рад народне заједнице. —" И заиста ова пишчева мисао о вишем образовању учитеља мораће да се оствари и код нас, па ме било то и у даљој будућности. ·

Последњи се чланак односи на реформу школског надзора. Љубав пишчева према деци, школи, народу и његову напретку овде долази нарочито до изражаја. „Ко хоће да уђе у ток школског живота, тај мора доћи као школски радник који сарађује, саживљује и саосећа". — „По очима дечјим познаје се дух нове школе". Ове мисли, наведене из самога чланка, казују јасно читаоцу у коме смислу мисли писац да треба да се.проведе реформа надзора. По његову схватању надзорник треба у првом реду да има право разумевање своје функције која је у давању потстицаја, потпоре, па онда му треба и времена да васпитни рад учитељев прати, јер „Рад школског надзорника мора бити такав, да овај сталан развој, лагано рашћење и сазревање мирно посматра и потпомаже према јединственим гледиштима". Да би он заиста могао увек да буде у току ствари, треба да се омогуће посебни течајеви за даље образовање надзорника.

Ево у кратким цртама проблема којима се бави ова свеска Савремене педагошке библиотеке. Прегледно и јасно излагање, Прегледно и јасно излагање, оштро иступање онога што чини суштину ствари, љубав према детету и школи и тежња за напретком народне заједнице то су одлике овога рада које могу да привуку свакога ко се занима питањима ове врсте.

Ружа Леринц

пива. диви о о

и-пи.