Учитељ

—_ 17%/0 наше градске деце инфицирају се туберкулозом још у првој години живота. Од све болесне деце, која прођу кроз Државну болницу, 40%0 пада на плућне болести туберкулозе. — Велики број наших градова не заостаје иза Београда у жалосној слави Европског првенства у умирању деце од туберкулозе. __ Свако четврто дете инфицира се туберкулом до краја друге године живота. Од оболеле деце обично пада на радничку децу 71,4%о; 14,3%/0 на чиновничку; 8,1% слободне професије и на све остале 6,290. — И у планинским крајевима наше државе туберкулоза већ продире, тамо се, док сврши основну школу, скоро свако дете инфицира туберкулозом. — Заразне болести, туберкулоза и дечије стомачне болести, које су већином последица рђавих економских и хигијенских прилика ши. роких маса нашег градског живота односе преко 60% од све наше умрле градске

деце. — У Јатаганмали шест пута је већи морталитет одојчади, него на Теразијама (30%0—196%0). — Просечан морталитет брачне деце у 1936 години износио је у Београду 7,690, а ванбрачне 19,95%. — За пет година (од 1930—1934 год.)

умрло нам је 362.135 одојчади у првој години живота. —

Зато г. Видаковић и каже: „Да је проблем заштите деце по превасхотству со"цијално-економски проблем и да његово решење тражи, да се једновремено решавају и сва друга социјална и комунална питања, као питање изградње малих и "уигијенских станова, питање добре и рационалне исхране, једном речју питање подизања општег животног стандарда економско слабијих редова“. — Од једног „месеца па до десет година старости умрло нам је укупно у 1933 години 100.005 деце, а у 1934 години тај се број повисио на 110.572. (10,5%0). —

Римска међународна конференција експерата и научника за заштиту првог детињства, одржана на иницијативу Друштва народа, утврдила је, да се нормална „смртност одојчади може кретати до 50/0, Од 5—7% је средња висина од 7—1 0%/6 је свисока смртност, а смртност одојчади преко 1090 оглашена је за огромно високу. Према овој утврђеној норми, смртност наше одојчади којг је у раздобљу од 19301933 године износла просечно 16,14%0 (а у 1934 години 15,01%/0) три пута је већа год нормалне. —

На жалост, и код смртности одојчади и код смртности деце до десете стодине старости, и код Висине процента дечије смртности уопште морталитета "ми носимо жалостан рекорд између следећих двадесет европских држава, од којих "више од 70%о и сами имају смртност одојчади преко нормалне висине. На хиљаду живорођене деце умрло је одојчади: Норвешка 40, Холандија 50, Швајцарска 51, “Шведска 51, Енглеска 57, Финска 75, Француска 76, Данска 78, Немачка 79, Белгија -87, Аустрија 106, Шпанија 112, Италија 125, Грчка 128, Чехословачка 134, Бугарска

139, Пољска 143, Португалија 146, — Југославија 161, — Док у Белгији од 100 "умрлих житеља умре 17 деце, у Аустрији 18 дотле се код нас тај проценат дечијег умирања пење до 50%/, а у појединим областима он прелази 58%0. — Сваки

„други гроб који се ископа у Југославији намењен је детету, а свако четврто дете које се роди у Југославији, умре пре осме године свога несретног живота. Сваких пет минута умре у Југославији по једно дете. — У Београду од умрле деце у 1936 години припадала су породицама: радника, малих државних службеника, пау"перизованих земљорадника, занатлија и ситних привредника 76,54%/0; средњих чинов-

сника и слободних професија (лекара, геометара, новинара итд.) 19,429/0 и свега 2,626.

"породица имућних: индустријалаца, великих трговаца, банкара, високих бирократа, грентијера. — Еј

Тек кад се овако подгтцима претстави стање, онда нам бива јасно колика је важност статистике. „Статистика је у комуналној социјалној политици оно што је дијагностика у индивидуалној медицини. Ако се статистика не води уредно, правилно и савесно — никад се ништа неће знати о друштву и његовим манифестагцијама. Осетићемо да је "извесна социјална болест ту, знаћемо да има нечега

и пси лан .