Учитељ

везе са данашњим схватањем, али се увек тај принцип веже за његово име. Бертолд Ото је разумевао принцип концентрације више у смислу разговора о ономе што су деца чула и видела. Цела његова концентрација сводила се на: самоуправу, постављање питања од стране ученика и пригодну наставу.

У Лајпцигу 1908 године завели су укупну наставу за три разреда, јер су учитељи дошли до сазнања, да се цео овај свет пред нама не налази раздвојен, већ укупан. Зато треба и у настави давати целост онако како долази у свет. Опет то није могло да захвати учитељство и тек кад је дошла структурна психологија (која неће да зна за елементе у психологији, већ само за целину) и када је Дилтај разрадио, а још боље његов ученик Шпрангер, који полази да не треба разговарати о појединачним деловима, већ треба увек полазити од целине, тек тада је укупна настава добила много већи значај. Исто тако и тзв. Гешталт психологија истиче целину. У главном све ове психологије: генетичка, структурна, психоаналитичка, Адлерова, духовно-научна, све оне иду за тим да помогну тежњу принципа комплексне наставе.

Врло различита гледишта постоје о схватању комплексне наставе у разним државама: У Русији она је напуштена за време министра просвете Луначарског, који је и завео и овај принцип. Они су имали: у првом разреду комплекс „кућни живот и рад"; у другом разреду комплекс „село“; у трећем разреду комплекс „завичај“ и у четвртом разреду комплекс „света.“ Овај принцип имао је код њих политички циљ тј. да спроводе марксистичке идеје.

У Виртенбургу овај се принцип примењује у првом разреду три до четири месеца, па затим оставља. Баден примењује овај принцип прву годину. Хамбург и Бремен траже примену комплексног принципа у првом разреду, а за други разред оставили су слободан избор учитељима. Пруска оставља слободу избора учитељима, па чак и у трећем и у четвртом разреду. Саксонија (Дрезда) примењује комплексну наставу у првом и другом разреду, а допушта и у трећем и у четвртом. Аустрија спроводи принцип комплекса у прва три разреда, а у "Бечу и у четвртом.

Код нас: наш је програм направљен тако да се виде струке. Прећутно се види тенденција да се настава изводи у виду комплекса у првом па донекле и у другом разреду, а у трећем и четвртом разреду с времена на време, пошто се пређу извесне методске јединице које се могу лако и корисно повезати.

За нижу школу нема разилажења код психолога и педагога у примени комплексног принципа. Сви се слажу и усвајају овај принцип. Али за више народне школе мишљења су подељена. И сам Кершен„штајнер био је противан употреби принципа комплексне наставе у ви-