Учитељ

208 Пи

правцу јесте истраживачки инстинкт. Ово је трећи педагошки, или још боље речено дидактички инстинкт, који нова школа апсолутно мора да искористи да би могла да развије све потребне снаге за изградњу личности. Дете, дакле, тежи да не буде само мајстор, него оно хоће да буде и проналазач. Ту његову урођеност која произилази опет из основног инстинкта игре, школа мора да искористи уколико се може и што више према његовим снагама. Истраживачки инстинкт претставља по Џон Дују синтезу прва два инстинкта: СоцИијалног и конструктивног, управо ова два нагона су услов за појаву овога трећега, вишега инстинкта. Нова школа није само мануелна, него и чисто духовна делатност.

4) Уметнички инстинкт такође је једна посебна врста инстинкта. Уметност је увек игра душе. МИ уметнички инстинкт је такође по Џону Дују синтеза она прва два инстинкта; социјалног и конструктивног, управо ова два су услов да се појави уметничко испољавање уопште. Васпитање мора да употреби уметнички инстинкт за постигнуће своје сврхе: естетско потпомаже етичко поступање, естетске емоције увек су потпора етичким емоцијама. Нова школа мора да настоји да да што више места делатности уметничког нагона.

Из свих ових инстинката постају интереси који су потстрекачи и покретачи за правилан развитак човека. Али овде не значе само гола осећања као што су их узимали Хербарт и његови следбеници, а и данашња немачка психологија, већ они значе нешто компликовано од претстава, осећања, мисли и воље, нешто сасвим сложено које је покретач и терач у правцу ових инстинката. Без ових тзв. педагошких инстинката и интереса нема тзв. спонтаних поступака, нити пак доживљавања вредности, без којега опет ни процењивање вредности уопште (етичке, естетске, религиозне, економске, политичке, хумане) што значи нема постигнућа главнога васпитнога циља за којим тежи свако право васпитање које хоће да спреми ученика за корисног члана друштвене заједнице.

Са процењивањем вредности стоји у непосредној вези постављање циљева од стране васпитаника за свестрану делатност у друштвеној заједници.

Без интереса нема постављања циљева за деловање, интереси су услов за доживљавање и процењивање вредности; управо из ове свезе интереса, вредности и циљева појављује се систем урођених и стечених тенденаца за деловање и уопште за активитетом бића. У почетку овај развитак од инстинкта до циља за активитетом иде несвесно, а убрзо дејством васпитања он постаје свестан: не извршује се више механички, спонтано, већ иде због циља, који је током развића све већег и већег интензитета и висине. Са циљем у узрочној вези је претстава за постигнуће самога циља и обрнуто циљ се условљава

а — авеље лат вииитии

= во "= и Да