Учитељ

тата ПЕН ИНТЕР 2 БРЕ БН ЕНЕН 393

praške ogledne škole glavnim ognjištem pokrefa za školsku reformu. Drugo glavno ognjište poniklo je u Moravskoj, u gradu novoga radnog fempa, u Balinom Zlinu. | onde se okupila grupa sposobnih školskih radnika oko direktora Sfanislava Vrane (Vrašna) i radi u modernoj sredini pod naročito povoljnim okolnostima.

Razume se, samo po sebi, da se u fim ogledima nije pokazalo kao dobro sve ono и За зи se prvobilno polagale velike nade. Što se pokazalo kao dobro i uspešno u izuzefnim prilikama oglednih škola, nije davalo isto tako dobre rezultate u svakodnevnom živolu običnih (redovnih) škola. Ohladilo je na pr. oduševljenje sa kojim su se ispočeška prihvafila ispitivanja inteligencije u najrazličnijim njihovim formama, opalo divljene prema školskim festovima, a pokazale se u frezvenijoj sveflosti mogućnosti đačke samouprave. Na faj način došlo se u najrazličitijim modernim novinama do kritičnijeg shvatanja koje je odmah od počelka propagirao Dr Jan Uher (rođ. 1891 god.), profesor pedagogike na univerzitetu u Brnu (danas na Котепзкомот итуегећи и Вганзјам!).

АЋ по пе глава! да је сео јај одједт гад izvršen uludo. On je u pedagogici izazvao živo strujanje, a fo je uvek povoljnije nego stagnacija. Sve što je bilo preterano, svedeno je na pravu meru, ali je posle revizije ostao ipak pouzdani osnov na kome se danas izgrađuje frezveniji svakodnevni rad. Neželjena pojava bili su vrlo oštri sukobi, ponekad vrlo lični, ali u celini rezulla} reformnog školskog pokreta posle svelskog rala je ipak pozitivan.

Sve fe borbe više je posmafrao, nego u njih ulazio, prof. Dr Otokar Kadner, priznati prvi auloritef čehoslovačkog naučnog rada. On je produžavao da radi na svojem enciklopedijskom delu. Završivši posle rata svoju obimnu „lIsforiju pedagogike" (Dčjiny pedagogiky), izradio je „Osnovne opšfe pedagogike” (Zaklady obecnć pedagogiky) u Tri sveske i završio svoju pedagošku frilogiju velikim delom u 4 sveske „Razvoj i današnji sisfem školstva" (Vyvoj a dnešni souslava školsivi) u kome je prikazao organizaciju školstva u najnaprednijim kulturnim državama. Ti Kadnerovi radovi mogu sasvim dobro da se uporede sa sličnim delima iz svelske pedagoške lifteralure, u nečem su čak i bolji (naročifo dobrim poznavanjem pedagoške literature slovenskih naroda). Oni su siguran oslonac za studiju pedagogike i polazna fačka za dalji rad. Kadner će po svoj prilici ostati poslednjim enciklopedistom u čehoslovačkoj pedagogici. Njegovo književno delo blisko je duhu pozitivizma, ali ga ipak možemo uvrsfifi samo u krug humanističke pedagogike, reprezentovane Drlinom i Masarikom.

Danas, posle smrfi prof. Kadnera, može se savremeno slanje u čehoslovačkoj pedagogici okarakferisati kao postepeno razbisfravanje. Iz haosa i magle najrazličnijih parola i ogleda propada u nepovrat sve šlo je bilo efemerno. Uviđa se da detalji imaju smisla samo s obzirom na celinu, da nas prirodne nauke mogu posavetovati samo onde, gde znamo za kakve