Учитељ

er ay ei ин вениние твиириевиненвинавхове ен еванен пениван и завршеци те 992

alno (iz urođene sadržine ljudskog mišljenja) i saznanje dobijeno olkrovenjem (iz Biblije) ujedno u fzv. pansofiju ili sveznanje i fo polazeći od najjednostavnijih ka najsloženijim stvarima. Posle je isticao пагосНо reformni i praktički karakter fih pansofiskih težnji.

Kraj 18 i prve dve frećine 19 stoleća, kad se opet počelo slobodnije misliti u životu i filozofiji, bilo je doba velike češke zavisnosti od ausfrijske države, kako u političkom, fako i u kulturnom pogledu. Oluda i ulicaj nemačke kullure. Pod uticajem univerziteta u Pragu, koji kad je preslao biti latinski poslaje, sem nekih neznahnih izuzetaka, nemački, prodire u češke zemlje nemačka filozofija. Sredinom 19 stoleća najviše beše u modi filozofija hegelijanska. Ona je ulicala naročito na Auguslina Smelanu (1814 —1851), poznatog zbog njegove borbe sa crkvom, koji je — uzimajući sem hegelijansiva još neke druge elemente — izgradio spekulalivnu, pa upravo fantastičku evoluhivnu metafiziku.

Idealističke tendencije, a naročito hegelijansivo, ustupaju polovinom 19 veka mesfo herbartovskoj filozofiji, jer je ona Auslriji bila prihvailjivija nego na pr. filozofija hegelijanske levice koja je vodila radikalizmu i revolucionarnijim shvatanjima kako u politici, tako i u religiji i narodnom živolu. Herbartovska filozofija vladala je dugi niz godina naročito školstvom i pedagogikom. Za njenog olicijelnog preistavnika smatra se Jozef Durdik (Josef Durdik) 1837—1902, profesor praškog univerzifefa, autor Istorije novoveke filozofije, Opšte estetike i Poetike (sem mnogo manjih spisa). On je stekao velikih zasluga za izgrađivanje češke filozofske lerminologije. Durdik je počeo da upoznaje svoje slušaoce i čitaoce sa francuskim i engleskim evolucionizmom i pozilivizmom. Ti ulicaji još su očigledniji u radovima drugog, daleko originalnijeg herbartovca, Gustava Adolfa Lindnera (1928 —1887), koji je punih 16 godina predavao u gimnaziji u Celju, gde je bio premešlen po kazni iz Češke radi svojih slobodoumnih nazora. U Celju je sem prvog izdanja svojih udžbenika za psihologiju (prevedeni i na hrvašski) i logiku napisao i svoja dva najoriginalnija dela (na nemačkom): „Problem sreće” (svoju eliku koju shvata kao metodu dobroga i srećnog živofa, što naglašava naročito unufrašnji, duhovni živo?) i „Ideje za psihologiju društva kao osnov socijalne nauke" (prvi pokušaj sistemalske socijalne psihologije uopšte, a istovremeno prvi pokušaj čoveka poreklom Čeha da napiše sociologiju). Svojim posmrinim delom „Pedagogika na osnovi nauke o prirodnom, kulturnom i moralnom razvilku" (1888) (prevedeno na srpski) poslao je Lindner pionir socijalne pedagogike, zasnovane na nauci o razviću i na sociologiji.

Podela praškog univerzitela na češki i nemački, kao i razvilak saтозјајпод češkog univerzilela ulicalo je povoljno na češki naučni živo uopšle, pa dakle i na filozofiju. Slabi uticaj nemačkog, ali zalo Jača ulicaj zapadnoevropskog i slovenskog mišljenja. Bio je fo pre svega mladi docent bečkog univerziteta Tomaš Gerik Masarik (Tomaš Garrigue Masaryk),