Учитељ

њихови родитељи, имали и имамо. Истина је једно: деца наслеђују од предака не само телесне особине већ исто тако и душевне. Игра природе је ту често немилостива. Врло чести случајеви су, да се и од веома интелигентних родитеља рађају деца просечних а каткада испод просечних интелектуалних способности. За науку ово није загонетка. Доказано је да деца чешће наслеђују особине предака него директних родитеља. Отуда и болна разочарења многих родитеља, отуда парадокси, на очи лајика, да деца мање интелигентних људи показују надпросечне интелектуалне диспозиције. Моћ наслеђа је огромна и та моћ је главни регулатор у развитку свакога од нас. Раса као и поднебље играју такође велику улогу у васпитању. Деца црнаца, доведена из колоније у Париз, показују неке особине које су изнад особина деце рођене у Паризу. Али само док се крећу у области реалија; чим се пређе на област апстракција, комбиновања, логичног мишљења, показују одмах неразвијене особине своје расе.

И овај природни закон, закон наслеђа, урођених диспозиција које се не могу елиминисати, хоће силом из незнања или сујете, многи родитељи да измене. А природна последица тога насиља јесте најчешће: разочарење или још горе убијање и тела и душе свога детета. Сваки родитељ жели и хоће да му дете заузме, ако не виши, а оно бар исти социјални положај који он има у друштву. Не пита ни себе ни дете да ли оно има потребне интелектуалне диспозиције које је он имао. Не помишља, да би његово дете, упућено у правцу својих способности и наклоности, имало више задовољства у животу и било кориснији члан друштвене заједнице. Колико је њих који су у животу несрећни само због погрешно изабраног, боље рећи наметнутог позива. У многоме свештенику је рођен официр, многи официр је рођени уметник; многи професори су добри трговци. Неки од ових несретника нађу себе, приликама или јаком вољом. Мештровић је свој чобански штаб оставио у своме селу и длетом кипарским дао себе целога уметности. Горки је напустио пекарски занат и живот вагабунде и постао славан сликар живота на дну и заточник бедних људи. Толстој напушта каријеру официрску, враћа се своме селу и ралу да би осетио дах земље и створио ново Јеванђеље. Кнут Хамсун од лађара постаје песник природе, Ришеље од смернога владике постаје највећи финансијски геније. И многи други велики проналазачи, уметници, писци итд. бачени у младости на странпутицу живота, вратили су се себи, и на срећу своју и целога човечанства, пошли за гласом природе своје. Али је свакога од њих живот био и сувише трновит. А колико је тек талената покопано и неискоришћено за добро човечанства само зато што су у младости упућени правцем, који није одговарао њиховој природи

Ако се у детету гледа будући човек, а то је природно, онда родитељи и школа морају развијати, култивисати тога будућег човека