Учитељ

УЧИТЕЉЕВА БИБЛИОГРАФИЈА

А) ПСИХОЛОГИЈА, ПЕДАГОГИКА, СОЦИОЛОГИЈА И ФИЛОЗОФИЈА

СЛОБОДАН Ж. ВИДАКОВИЋ: КОМУНАЛНА ЗАШТИТА ДЕЦЕ. Издање књижаре С. Б: Цвијановића, Београд 1937, цена 30 динара.

Неколико карактеристичних података из поменуте књиге (наставак).

5) О обдаништима. — У свима градовима и варошима имамо свега 59 обданишта, а с обзиром на све јаче запославање жене-мајке у индустрији и трговини, наше вароши и градови требали би да имају најмање 700 обданишта за 80.000 деце. Даље г. Видаковић констатује велику незапосленост људи-очева, док се жене све више запославају, јер је њихова радна снага јевтинија. 97.000 жена-мајки, које су оставиле дом и отишле у фабрику, радионицу и канцеларију, оставиле су код куће, према непотпуним подацима које смо од 1935—71937 год. прикупили преко 170.000 социјално и здравствено угрожене деце. „За подизање потребних 700 обданишта —- подвлачи г. Видаковић — потребно је најмање 300,000.000 динара за инвестицију и скоро још толико за намештај и режију. То је немогуће наћи за годину две дана, али то се могло створити за 18 година живота у новој, заједничкој држави". — Г. Видаковић говорећи о обдаништима и дечијим вртовима, наводи неке извесне податке о Бугарској. — У 1922 години у Бугарској је било 38 дечијих вртова (уз обданишта) у којима је 36 нарочито формираних наставника подизало 1.495 деце. 1934 године број дечјих вртова попео се у Бугарској на 162 у којима се подиже 9.400 претшколске деце под педагошким надзором 184 наставника. Најзад, законом професора Молова од 1934 године нормира се обавезно отварање дечјих вртова на сваких пет хиљада становника. — У многим земљама дечји вртови су саставни део основне наставе, а у Бугарској саставни и озакоњени део програмске дечје заштите. — „Што се тиче наше државе, потребно је у нашим градовима и варошима створити бар 800 дечјих вртова за 80.000 претшколске градске и варошке деце, којој је неопходна ова врста заштите."

6) Градски дечји домови и смештање деце у породичне колоније. — Г. Видаковић даље: говори о отвореној и затвореној заштити деце „што се тиче градског дома за заштиту деце треба га подићи према локалним потребама дечје заштите. До подизања привремено ангажовати било на пољском добру или на периферији града погодну зграду за дечји дом. Да се за имбецилну децу, Малоленте деликвенте и посрнуле девојке створе централни домови са великим пољским хинтерландом способним за рационалну привреду..." — „Наши дечји домови у већини се воде без довољног здравствено-хигијенског уређења, без довољно финансијских срестава —- што је највеће зло — (без довољне људске савести и без стручне спреме. Деца обољевају од трахоме и других болести, а у погледу школском слабо напредују“, — подвлачи г. Видаковић. Поводом отворене и затворене дечје з2штите напомиње: „Сигурно је да друштвени развитак води будућности неминовном организовању дечје заштите искључиво у оквиру затворене, домске заштите за огромним шумским хинтерландима и пољским економијама, али наши данашњи друштвени односи захтевају да нормално подизање нормалног детета буде везано за отворену дечју заштиту тј. за породицу“. — Целокупна дечја домска заштита у нашим градовима не прелази ни 8.500 деце, рачунајући од домова за одојчад па до корекционих завода за смештај судски кажњених малолетника. — У 400 вароши и 72 града имамо свега 33 дома за одојчад и малу децу. Испред нас стоји Румунија и Грчка, а какав би тек страшан бројни однос према нама био кад би се упоредили са Француском, Чехословачком, Енглеском или којом Америчком државом.

5) Планско подизање хигијенских основних школа павиљонског система. 50% од морталитета сиромашне градске школске деце пада на туберкулозу: сваки

| ј